Крњи Уставни суд БиХ се прогласио ненадлежним: Избор Владе Републике Српске регулисан Уставом Српске
Уставни суд је у образложењу одлуке истакао да доношење оспорених одлука није проузроковало спор у смислу члана VI/3.а) Устава БиХ, јер се ради о питању правилности процедуре избора предсједника и чланова Владе Републике Српске које је регулисано Уставом Републике Српске, а не Уставом БиХ и за које је надлежан Уставни суд Републике Српске, а које ни на који начин не доводи у питање подјелу надлежности између различитих нивоа власти или институција у Бих, за које је искључиво надлежан Уставни суд, наведено је у саопштењу Уставног суда БиХ.
Уставни суд је, одлучујући о захтјеву тридесет и једног посланика Народне скупштине Републике Српске за оцјену уставности Одлуке о оснивању канцеларије и процедури именовања главног преговарача и замјеника главног преговарача БиХ за вођење преговора о приступању Европској унији, закључио да оспорена одлука није у складу саУставом БиХ.
Уставни суд је истакао да оспорену одлуку није потврдио Дом народа, јер Устав прописује да све законодавне одлуке морају да одобре оба дома.
Наводи се да одлука коју је донио један дом законодавног тијела не представља одлуку Парламентарне скупштине и таква одлука не може произвести правно дејство јер није у складу са Уставом БиХ.
Одлучујући о захтјеву Дарка Бабаља, првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, за оцјену уставности Закона о финансирању политичких организација, Уставни суд је закључио да спорни закон није у складу са чланом II/3.и) Устава БиХ и чланом 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (који штите право на слободу удруживања) јер укидање буџетског финансирања представља несразмјерно мијешање које, у одсуству доказа о "хитној друштвеној потреби", нарушава принцип једнаких могућности и политички плурализам као темеље слободе удруживања у демократском друштву.
Захтјев Бабаља за оцјену законитости Закона о финансирању политичких организација, у односу на чл. 1, 2, 4, 5, 10, 11. и 16. Закона о извршењу буџета Републике Српске за 2025. годину и чл. 3, 7, 10, 14, 15, 20, 30, 31, 38. и 39. Закона о буџетском систему Републике Српске одбачен је због ненадлежности Уставног суда за одлучивање, наведено је у саопштењу.
Уставни суд је истакао да се у конкретном случају ради о законима које је донијела Народна скупштина Републике Српске, те се стога не ради о двије институције БиХ које би могле да имају конкурентну надлежност у односу на исто питање, па због тога не постоји ни спор о том питању.
Одлучујући о захтјеву 11 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, крњи Уставни суд БиХ је утврдио да одлука о утврђивању Нацрта устава Републике Српске није у складу са Уставом БиХ, јер "одредбе које представљају основ уставног уређења Републике Српске нису усклађене са одредбама Устава БиХ и коначним и обавезујућим одлукама Уставног суда".
Крњи Уставни суд БиХ је наложио Народној скупштини Републике Српске, свим надлежним органима у Српској, као и свим службеним или одговорним лицима у тим институцијама да обуставе све активности које предузимају на основу Одлуке о утврђивању Нацрта устава Републике Српске.
Додаје се да Одлука о утврђивању Нацрта устава Републике Српске престаје да важи наредног дана од дана објављивања одлуке Уставног суда БиХ у "Службеном гласнику БиХ".
Крњи Уставни суд БиХ утврдио је да су неуставне одредбе Закона о полицији унутрашњим пословима Републике Српске у дијелу које се односи на дигитално потписивање и издавање квалификованих дигиталних сертификата и персонализацију докумената, те заштите инфраструктуре.
Захтјев за оцјену уставности одредби Закона о полицији и унутрашњих пословима Републике Српске поднио је замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Кемал Адемовић.
У образложењу се наводи да Република Српска ове одредбе није ускладила са Законом о Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ, Законом о личној карти БиХ и Законом о путним исправама БиХ.