Кецман: Тежак снијег може поломити воће, најбитније да нема минуса у ноћним сатима (ВИДЕО)
- Воћке које су процвјетале не би могли да поднесу ниске температуре које би трајале цијелу ноћ. Ако би оне трајале од, четири ди пет сати ујутро, дакле, два до три сата до јутра, онда не би требало бити проблема. Чак и ако те температуре буду минус четири, па и минус шест, то не би требало да утиче на воће - рекао је Кецман гостујући у нашем Јутарњем програму.
Како каже, мале су шансе за овакав сценарио јер метеоролози најављују јутарње температуре од један до два степена изнад нуле.
Кецман наводи да је једини спас за воће при веома ниским температурама орошавање.
- Орошавање је, реално гледајући, даје једини спас за воће ако су температуре минус седам степени. Видјели смо да двадесетак воћара у околини Градешке има те системе. Али, системи захтијевају много воде. То значи ако буде дуготрајан мраз по ноћи се зна трошити 600-650 кубика воде, што је изузетно велика количина воде, поготово ако имамо два или три мразоносна јутра - тврди Кецман.
Додаје да све остале методе могу дати резултате, али до температура од минус два или три степена.
- Ту највише говорим о задимљавању. Бале сијена се мало више натопе водом и запале. Оне стварају у густ дим који би требало да колико толико помогне воћкама. Док рецимо паљење сувих грана између редова воћака у воћањаку не даје добре резултате зато што углавном када је мраз онда нема вјетра и сав тај дим иде према горе, а ријетко када иде око воћака - нагласио је Кецман.
Он каже да постоји и метода са аминокиселинама које се прскају по стаблима 12 сати прије почетка мраза, да би средство могло да уђе у биљку, али се оно користи до минус два степена Целзијуса.
- Дуготрајан мраз разара ћелије у плодовима, односно у пупољцима и онда воћки нема спаса. Те аминокиселине, има их и скупљих и јефтинијих, буквало преваре биљке и оне крену са синтезом протеина и тако се бране од мраза - истиче Кецман.
Он је препоручио воћарима који имају мање засаде воћа да их од мраза могу заштитити агроплатном.
- Шљиву, крушку, трешњу, брескву и кајсију, које су сада у фази цвјетања и које су најосјетљивије, могу покрити агроплатном али тако да га не свежу око стабла јер би тада дошло до кондензације унутар крошње што није добро за цвијет - додаје Кецман.
Како каже, искусни воћари се не боје оваквог времена, јер ово је већ сада уобичајено вријеме задњих година.
- Међутим, колико сам могао видјети, у Градишци, у неким воћњанцима, рецимо у селу Турјак, шљиве су у пуном цвату. Можда 20 одсто цвјетова није отворено. То је фантастичан призор видјети те шљивике. Е сад, надати се да су пчеле за три до четири дана, колико су имале времена од отварања цвијета, успјеле одрадити колико толико посла, односно да су успјеле опрашити веће дио цвјетова. Јер ово вријеме не само што односи ризик због ниских температура, већ у таквом времену нема ни лета пчела - каже Кецман.
Како истиче, вријеме се задњих година промјенило и биљке крећу раније са вегетацијом, што представља проблем и самом воћу, али и воћарима.