Плотан: Иран постао главни реметилац стабилности глобалне економије
- Од момента када је Иран затворио Ормуски пролаз, артерију кроз коју пролази пета свјетске нафте и гаса, ово више није само војни сукоб, већ економска мина која полако гура глобалну економију према стагфлацији - навео је Плотан у колумни коју Срна преноси у цијелости:
Иако је инфлација постала најомраженија ријеч међу млађим генерацијама, јер је изазвала скок животних трошкова, она за глобалну економију није опасност све док постоји одређени привредни раст који може да испрати инфлаторни притисак и скок цијена.
С друге стране, стагфлација је комбинација раста цијена и стагнације раста, која је Ахилова пета за централне банке, јер стандардне монетарне алатке губе ефикасност када се економијама дијагностикује стагфлација.
Ако дође до продуженог сукоба на Блиском истоку, глобална економија могла би се наћи у истој отровној смјеси која је 70-тих година разорила Запад.
У октобру 1973. године, арапске земље произвођачи нафте удариле су ембарго на Сједињене Америчке Државе и њихове савезнике који су подржавали Израел у Јом Кипурском рату, због чега су цијене бензина експлодирале, а амерички предсједник Ричард Никсон увео рационисање, што је бензинске пумпе претворило у бојна поља са бескрајним редовима.
Европа је забранила вожњу недјељом, Јапан прогласио ванредно стање, а паника куповине претворила је мјере штедње у још веће несташице. Тада је ембарго захватио само око седам одсто глобалне потрошње нафте и био усмјерен на шачицу земаља, па су Американци могли да заобилазно купују на другим странама.
Данас је угрожено близу 20 одсто свјетске понуде, а поремећај долази од рата који нема краја на видику – чак и кад Ормуски пролаз поново проради, нафта се неће вратити брзо и јефтино.
Овај сукоб носи потенцијал да покрене трајни инфлаторни циклус, гдје би се растуће цијене дизела, ђубрива, транспорта и хране преносиле ланчано даље и додале нови терет свјетској економији.
Економисти већ виде многе сличне знаке стагфлације. Генерални директор Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева упозорава да продужени рат доноси инфлацију која тестира глобалну отпорност, а различите прогнозе указују да ће, ако се сукоб одужи, инфлација у еврозони прећи четири одсто, у САД три, а у Јапану 2,5 одсто.
Истовремено расте ризик рецесије: еврозона би могла пасти на 0,5 одсто раста у другој половини године, Кина испод три одсто, а свјетски БДП могао би изгубити 0,2 – 0,8 одсто само од скока енергије.
Међутим, тржишта потцјењују опасност, јер се вјерује да ће рат бити кратак и да ће цијене нафте пасти на 65 долара до краја године. Али ако се конфликт продужи мјесец-два, Голдман Сакс види да ће цијене барела нафте достићи 145 долара, што је класичан сценарио нафтног шока из 1973. и 1978. године који је довео до стагфлације, рецесије и дугог пада продуктивности.
Разлика је, ипак, та што су САД данас енергетски независне, Кина је диверзификовала дио снабдијевања обновљивим изворима и резервама, али Европа, која већ пати од руског шока, сада добија други ударац.
Глобални Југ који се дави у дуговима ризикује нови дуговни колапс ако централне банке почну подизати камате умјесто да их спуштају. Монетарна политика може поново лако да се нађе у клопки, гдје борба против инфлације убија привредни раст, док заштита раста омогућава инфлацији да дивља и наруши животни стандард.
У пракси, Иран војно губи рат против Сједињених Држава и Израела, па сукоб жели да пребаци из војне у економску сферу. С обзиром да војно не може да побиједи, Иран жели да учини рат економски неподношљивим за САД, њихове партнере у Заливу и цијели свијет.
У протекле три седмице, ирански пројектили и дронови циљали су не само нафтне терминале, већ и логистичке центре, електране, информационе центре, водовод, туризам и финансије – управо оне секторе на којима заливске земље граде своје планове диверсификације до 2030. године.
Што дуже траје кинетички сукоб, то је економска штета трајнија: премије осигурања скачу, преусмјеравање бродова постаје ноћна мора, уговори се кидају, инвеститори бјеже.
Већ сада се вјеродостојност америчког безбједносног кишобрана доводи у питање, јер се петродолар систем заснива на гаранцији безбједности Залива, а ако се повјерење уруши, билиони долара могу се преусмјерити на обнову и наоружавање.
Јапан и Јужна Кореја, који су кључни у ланцу снабдијевања полупроводницима, зависе од енергената из Залива који задовољавају 80 одсто њихових потреба, што у случају продужења сукоба може да натјера ове земље да се приближе Пекингу.
Отворени рат са промјењивим циљевима даје предност Русији и Кини, јер високе цијене нафте хране државну касу Руске Федерације, док Пекинг користи хаос да настави снабдијевати Иран дроновима и јача своје присуство у Индо-Пацифику.
Иран тренутно губи битке, али његов економски рат може да промијени цијелу геополитичку таблу, јер у реалполитици велике силе не уништавају само војске, већ и економије оних који се не припреме адекватно за све кризе.