Да ли ће Русија поново имати кључну улогу у снадбијевању Европе нафтом и гасом? (ВИДЕО)
Сукоби на Блиском истоку показују колико је стабилно снабдијевање енергентима кључно за економију и живот грађана. О томе, али и како су гасоводи и нафтоводи постали инструменти геополитике, говорили су стручњаци на научном скупу у Бањалуци.
Упозоравају да Европу очекују нови енергетски изазови и да земље региона морају обезбиједити више праваца снабдијевања и стабилне изворе енергије.
Сукоб на Блиском истоку и блокада Ормуског мореуза показали су да сваки прекид у протоку енергентима утиче на цијене и стандард грађана широм свијета. Русија већ деценијама игра кључну улогу у снадбијевању Европе нафтом и гасом. Гасоводи попут "Сјеверног тока" и партнерства са европским тржиштима омогућили су стабилност и развој.
Међутим поједини политичари, посебно у Њемачкој, упркос тешкој економској ситуацији, блокирају доток јефтинијих руских енергената на европско тржиште.
- Јефтини руски гас је геополитичко, геостратешко питање јер се ради о томе да се оствари и контрола над територијом. У том смислу да се контролише и привреда и еконосмки токови и све друго. Мислим да ће ова ситуација са оружаним сукобом Америке и Израела с једне и Ираном с друге стране, некако поново увјерити Европу да се окрене руским енергентима - казао је Милош Шолаја, професор Међународних односа.
Пројекти нових гасних интерконекција и повезивање са више добављача, кључни су за смањење енергетске зависности и ублажавање ефеката кризних ситуација.
Поремећаји изазвани обуставама испорука гаса и диверзијама на гасоводима, показали су колико су државе, посебно европске, осјетљиве на нестабилности на енергетском тржишту.
- Не желим да мрачим. Посто били смо свјесни да један овако рат може угрозити цјелокупну економију континета. Дјелимично, то нам је показала урајинска криза, а сада од марта то нам потврђује ова иранска криза - истиче Душан Пророковић, политиколог.
Мање земље, попут Србије и држава региона, пажљиво морају планирати своје енергетске политике да би обезбиједиле стабилно снадбијевање. Наредних дана слиједе преговори Београда са руским партнерима.
Руски министар економског развоја Максим Решетњиков каже да се сарадња Русије и Европе углавном односи на прошлост, а да европски лидери нису успјели пронаћи нове јефтине добављаче..
- Ја нисам сигуран да је то европски избор, то је избор људи који су одговорни за европску економску политику. Србија као и неке друге земње у окружењу иду другим путем размишљајући о националним интересима, о сваком становнику своје земље, како би становници Србије могли да уштеде - каже Решетњиков.
Србија располаже резервама нафте за око 90 дана што, како наводе стручњаци, није мало и даје простор за проналажење трајнијих решења.
А за Словенију једно од рјешења, ако дође до поремећаја у снабдијевању, могло би бити и ограничавање точење горива за стране држављане. Премијер Роберт Голоб каже да је потражња за енергентима повећана због возача из Аустрије и Италије, гдје су веће цијене енергената, и да би даља ескалација сукоба на Блиском истоку могла брзо да промијени ситуацију, али нагоре.