Жупљанин: Наћи институционални оквир за ширење истине о страдању сарајевских Срба
То је, каже Жупљанин, важно да би се истина преносила на нова покољења и да се то никада никоме више не би десило.
Указао је да треба постићи консензус науке, струке и политике о томе шта је најбољи оквир за постизање примарног циља да истина о страдању сарајевских Срба постане доступна цјелокупној свјетској јавности, а ријеч је о истини заснованој на научним, стручним и етичким чињеницама.
- Да ли ће се Република Српска опредијелити за оснивање документационог центра или музеја ствар је договора релевантних субјеката. У сваком случају, мора имати чврсту везу са Институтом историјских наука, или у његовом саставу или као неки други правни субјект - истакао је Жупљанин.
Народ који нема и који заборавља своју историју, каже Жупљанин, нема свијетлу будућност.
Он је подсјетио да је егзодус српског народа из такозваног мултиетничког Сарајева цивилизацијско посрнуће и посљедица бошњачке политике установљене "Исламском декларацијом" Алије Изетбеговића.
Жупљанин је рекао да је живот Срба у ратном Сарајеву био неподношљив и да управо о томе говори чињеница да су након успостављања мира морали да оду и са собом понесу и посмртне остатке својих ближњих.
- То је незапамћено страдање и патња једног народа, који је вјековима градио и стварао то исто Сарајево, а на крају је био принуђен да напусти огњишта, гробља, успомене. Срећни су они народи који никада нису доживјели ту судбину - закључио је Жупљанин.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић изјавио је Срни да документациони центар који би се бавио страдањем Срба у Сарајеву треба да буде основан при Институту историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, који већ располаже знатном документацијом и свједочењима о тим догађајима.
Предсједник СНСД-а Милорад Додик рекао је да треба основати документациони центар или музеј који ће се бавити страдањем Срба из Сарајева, укључујући и егзодус прије 30 година.