Српски народ Сарајева поднио огромну жртву за слободу и за Републику Српску (ФОТО/ВИДЕО)
Хвала сарајевским Србима за стварање Републике Српске, посебно борцима који су одбранили оно што је било српско, рекао је вечерас Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.
Митрополит је истакао да је све потекло из Сарајева јер је било велики духовни центар српског народа и културе.
- Трагедију коју сте ви прошли мало је ко прошао - рекао је митрополит Хризостом на духовној академији поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба.
Нагласио је да је Дејтон мудро спакована прича од Американаца и Енглеза, прије свега да се освете сарајевским и Србима Сарајевско-романијске регије јер су одбранили своје просторе.
Српски народ Сарајева поднио је огромну жртву за слободу и за Републику Српску, током рата њихов пут је био пут голготе и страдања, али и херојства и јунаштва, истакао је вечерас министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић.
Остојић је истакао да је на том путу херојства и јунаштва васкрсла Република Српска.
Он је нагласио да је српски народ из Српског Сарајева ратовао за идеал слободе, а послије потписивања Дејтонског мировног споразума изабрао је и слободу и Републику Српску.
- У новембру 1995. година када је за Србе наступио мир, за српски народ Сарајева је наступила још једна трагедија и жртва која је поново претворена у јунаштво и херојство - рекао је Остојић на духовној академији поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба.
Начелник општине Соколац Страхиња Башевић рекао је вечерас да је коријен Републике Српске у Сарајеву, истичући да су највећу жртву за стварање Српске поднијели Срби из Сарајева.
Башевић је на духовној академији поводом 30 година егзодуса сарајевских Срба навео да не може да замисли количину храбрости, туге и бола са којим су се суочили они који су ископавали своју мртву дјецу и размишљали о томе како да их одвезу на Соколац.
- Велика је била улога општине Соколац у тешким данима егзодуса. Соколац је вјечна кућа за близу 1.000 јунака и захваљујући њиховом пожртвовању и идеји о стварању српске државе са ове стране Дрине ми данас овдје говоримо - нагласио је Башевић.
Начелник општине Источни Стари Град Бојо Гашановић рекао је да дјеца сарајевских Срба који данас живе широм Републике Српске могу поносно да кажу да су њена нова снага.
- Ми у нашем граду треба да обећамо да ћемо изградити све оно што смо оставили у Сарајеву - казао је Гашановић.
Он је истакао да су Срби оставили велико богатство у Сарајеву, први трамвај, тролејбус, позориште и уопште свој живот.
Начелник Источне Илиџе Маринко Божовић рекао је да је су библијске сцене егзодуса обиљежиле један народ и историју, те да то мора бити пренесено на млађа покољења.
Он је истакао да су сарајевски Срби, који су темељ Републике Српске, успјели да направе Источно Сарајево и Источну Илиџу уз огромне жртве, али да су ипак успјели.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је вечерас да успомену на егзодус Срба из Сарајева треба вјечно преносити будућим генерацијама које морају знају шта значи поднијети двоструку жртву за Републику Српску.
Ћосић је рекао да је данас 30 година откако је посљедњи Србин изашао из дијела Сарајевског поља - вијековног српског простора који је припао Федерацији БиХ, те да је егзодус Срба из Сарајева највећа сеоба народа зарад слободе која се звала Република Српска.
- Од 64 локалне заједнице у најмање 50 живе Срби из Сарајева и ниједну од њих нису уназадили, већ унаприједили - нагласио је Ћосић на духовној академији поводом 30 година од сарајевског егзодуса.
Он је поручио да је данас Источно Сарајево стабилно мјесто за живот, те да општине у његовом саставу данас изгледају много боље него прије 30 година.
Начелник Источног Новог Сарајева Јован Катић изјавио је да су Срби из Сарајева прије 30 година кренули у егзодус како би сачували идентитет јер су истински осјећали да је важније сачувати живот од зидова и имања.
Катић је истакао да град Источно Сарајево данас љепши, као и свака улица у њему од оних коју су Срби оставили у Сарајеву.
Он је рекао да се 30 година након колоне Срба из Сарајева поставља питање које историја прећуткује, а то је шта је натјерало те људе да напусте све оно што су градили деценијама.
- Одговор није да је то био страх од будућности, већ у крвавој прошлости. Срби Сарајева нису гледали само у политичке споразуме, гледали су у страдање и крваву прошлост својих ђедова - рекао је Катић у обраћању на духовној академији поводом 30 ггодина од егзодуса сарајевских Срба.
Начелник општине Трново Мирослав Бјелица истакао је да су сарајевски Срби платили највећу цијену за стварање Републике Српске.
- Нема нам спаса без јаке Републике Српске и Источног Сарајева! - поручио је Бјелица.
Начелник општине Пале Дејан Којић рекао је да су највећу жртву у стварању и одбрани Републике Српске, поднијели Срби Сарајева.
- Не желим да умањим ничију жртву, али морам због будућих генерација да кажем колика је та жртва била, када су послије потписивања Дејтонског споразума напустили оно што су у рату одбранили - рекао је Којић.
Он је додао да су Срби током егзодуса били сложни, те да по питању националних интереса то и данас треба бити случај.
Доцент на Филозовском факутету Универзитета Црне Горе Александар Стаматовић рекао је да је сарајевско ратиште створило Републику Српску.
Стаматовић је рекао да је Сарајевско-романијски корпус, који је имао око 20.000 војника, одбранио шест општина које су Србима отете послијее рата.
Он је рекао да је историја неумољива и да се у Сарајеву десио културоцид јер је током рата из њега изашло око 2.000 српских интелектуалаца.
- Ја сам један од хиљада дјеце, поријеклом из Црне Горе, који су прво сунце свога живота угледали изнад питоме долине ријеке Миљацке у Сарајеву - рекао је Стаматовић на духовној академији поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба.
Он је навео да је политика Сарајева данас политика предака, паша, ага и бегова који су морили српски народ у БиХ.
Српски народ Сарајева и његове околине поднио је двоструку жртву у Одбрамбено-отаџбинском рату, прво бранећи слободу и Републику Српску, а потом напуштајући вјековна огњишта да би остао у слободи, изјавио је некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић.
Калинић је уочи вечерашње духовне академије поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба рекао да је српски народ Сарајева у рату бранио слободу не само оружјем, већ и заједништвом цијелог народа, укључујући и цивилно становништво.
Подсјетио је да је након потписивања Дејтонског мировног споразума у новембру 1995. године, када је за већину Срба у Републици Српској дошао мир, за Србе Сарајева наступио тежак избор.
Он је додао да је управо жртва Срба Сарајева значајно допринијела стварању и јачању Републике Српске.