Закон о заштити потрошача добар, али не може заштитити од повећања цијена (ВИДЕО)
Милко Грмуша, правник, нагласио је да је нови Закон о заштити потрошача у Српској у суштини добар, међутим, како каже, у пракси постоје проблеми.
- Проблем је у услугама које дају јавни субјекти, да ли је то држава, ентитет или локална заједница, а то су комунална предузећа која нас снабдијевају водом, струјом, гријањем... Са трговицима је ствар другачија. Уколико трговац не испоштује права потрошача, он му више никад неће отићи у трговину и ту се прича завршава, док код овдје имате монополисту који диктира цијену - каже Грмуша, гостујући у нашем Јутарњем програму.
Он је упозорио и да су казне за трговачке ланце које крше права потрошача изузетно ниске.
- Минимални износ који инспекција увијек наплаћује је 3.000 марака, а маркети за неколико дана или мјесеци направе пуно већу зараду тако да им се исплати платити казну. Дакле, мислим да су те прописане казне објективно ниске и да би требале бити пуно веће - додао је Грмуша.
Душан Срдић из Удружења за заштиту потрошача "Реакција", истиче да највише потрошачких приговора долазе из области услуга од општег економског интереса и да 60 одсто тих потрошачких приговора дође из ових области, било да су приговори на услуге телекомуникације, снабдјевање електричном енергијом, топлотном енергијом или одозом смећа или неких других комуналних услуге.
- С тим у вези законодавац је прописао обавезу формирања комисија за зашту потрошача за рјешавање потрошачких рекламација, у чијем раду морају учестовати представници удружења за заштиту потрошача. Нажалост од 2012. године до данас ми немамо формиране комисије у свим предузећима у Републици Српској, чак је и Бањалука јако слабо заступљена. Можемо да издвојимо Приједор и Лакташе, гдје су заиста те комисије ефикасне и промптно раде, Нажалост, одсуство формирања савјетодавних тијела на нивоу локалних самоправа јесте проблем јер потрошачи не могу ни на један начин да утичу на формирање коначне цијене услуга - додао је Срдић.
Гвозденовићева је нагласила да су цијене у Републице Српској регулисане кроз Закон о регулисању цијена који је на снази од 2009. године и да га се трговци придржавају, док Закон о заштити потрошача штити потрошача од недостатка на услузи и на роби.
- Законом о заштити потрошача ми не можемо заштитити од раста цијене зато што су цијене регулисане неким другим законом. Али, оно што кроз Закон о заштити потрошача можемо урадити јесте да потрошач може раскинути уговор ако долази до промјене цијене и ако та цијена потрошачу не одговара. Видјели смо у претходном мјесецу да су већина пружалаца економских услуга повећавала цијене, чиме су дали управо ту могућност, у складу са Законом о заштити потрошача, да сваки потрошач може раскинути уговор ако није задовољан цијеном која је понуђена за будући период - истакла је Гвозденовићева.
Гвозденовићева је истакла да нови Закон о заштити потрошача штити и од лажних снижења.
- Основа за ту одредбу био је тзв. "црни петак" који је присутан свугдје у свијету, па и у Републици Српској. Дешавало се да трговци пред тај "црни петак" подигну цијену произвада па га онда снизе и потрошач мисли да је остварио неки попуст. Због тога смо ми из тог разлога ту одредбу увели да мора у посљедњих 30 дана да се искаже најнижа цијена управо да би спријечили такве појаве - каже Гвозденовићева.
Срдиће је нагласио да је Удружење за заштиту потрошача "Реакција" упутило је иницијативу градоначелнику Бањалуке Драшку Станивуковићу и предсједнику Скупштине града Љуби Нинковићу, у којој траже доношење хитних мјера како би се ублажиле економске посљедице глобалне кризе на животни стандард грађана.
Из овог удружења упозоравају да се посљедице актуелних дешавања на Блиском истоку већ одражавају на тржиште енергената, што може довести до раста цијена горива, а потом и до нових поскупљења бројних роба и услуга.
Како наводе, управо је због тога важно да институције реагују на вријеме и да грађанима помогну да лакше преброде притисак на кућне буџете.