latinica  ћирилица
14/03/2026 |  16:49 ⇒ 20:13 | Аутор: РТРС

У вртлогу блискоисточне кризе нашла се и авиоиндустрија (ВИДЕО)

У вртлогу блискоисточне кризе нашла се и авиоиндустрија. Сукоб се шири и ескалира, а авио-саобраћај се суочава с озбиљним поремећајима и неизвјесношћу. Летови се отказују мијењају се руте, цијене керозина расту, продужавају коридори. Све то додатно повећава трошкове авио-компанија. И док се регионални и свјетски авиопревозници труде да се што безболније прилагоде новонасталој ситуацији, БиХ таквих проблема нема. А нема ни авиона, ни авио-компанија. Зато "потресе" у авио-саобраћају јаче од других и осјећају њени грађани.
Летови (Фото: EPA/ROBERT GHEMENT/илустрација) -
Летови (Фото: EPA/ROBERT GHEMENT/илустрација)

Криза у Персијском заливу уздигла се и у небеске висине! Пријети индустрији која најједноставније повезује свијет! Посљедњих деценија глобална структура дуголинијског ваздушног саобраћаја снажно је "промовисала" и развијала ваздушне луке у Заливу. Практично оне попут Дубаија, Дохе или Абу Дабија постали су чворишта првенствено између Европе и азијских земаља, али и Африке и Аустралије. Такав модел сада се показује као слабост глобалног авиопревоза. Сукоби и политичке напетости узроковали су поремећаје, затворене аеродроме и најекономичније путне коридоре. Како би се избјегле зоне конфликта, мијењају се руте летова, што у пракси значи дуже коридоре, више горива, дуже вријеме лета и веће трошкове за авио-компаније.

- Са овим сукобом на Блиском истоку, не само да ћемо видјети повећање цијена коришћења авиона за путовања и трговину због растућих цијена нафте, већ и трошкови осигурања расту. А сада са блокирањем Ормуског мореуза, већим притиском на ваздушни терет, додатно ће расти. Све то ће се одразити на потрошаче без обзира да ли путујете или купујете производе који се производе негдје другдје - каже консултант за авијацију Анита Мендирата.

Цијене керозина које су прије сукоба на Блиском истоку износиле између 85 и 90 америчких долара по барелу већ су готово удуплане. Без тенденције заустављања раста. Истовремено Кувајт, као главни извозник тог енергента у већину европских земаља, присиљен је да смањи производњу. Уз све то, европску авијацију додатно оптерећује регулаторни притисак.

- Регулатива Европске уније тренутно је једна од највећих проблема за индустрију. На примјер Емирати у Дубаију могу да наточе гориво за повратни лет, како би избјегли скупље гориво или таксе у Европи - истакао је предсједник Европског удружења регионалних авио-компанија Јеспер Рунглом.

Бенефит у обрнутом смјеру опет спријечава легислатива. И док, уз ранији хронични недостатак радне снаге, трошкови енормно расту, криза у Персијском заливу постаје својеврсан испит прилагодљивости изазовима и отпорности и авио-компанија и њихових матичних држава. Земље окружења се сналазе како знају. Са искуством још једног кризног периода из времена Ковида, Ер Србија одолијева. И додатну развојну шансу тражи.

- Цијена горива расте и тренутно достиже ниво из 2022. године, из времена послије ковида. Због тога примјењујемо исте мјере које смо тада користили како бисмо ублажили посљедице. С друге стране могуће је да ће порасти потражња за летовима унутар Европе, јер људи који су раније путовали на одмор на Блиски исток сада ће можда бирати дестинације попут Шпаније, Италије или Грчке. Ту је наша шанса. Отварамо седам нових дестинација - наводи генерални директор "Ер Србије" Јиржи Марек.

За то вријеме БиХ тавори. Без индустрије која повезује свијет, без авиона и авиокомпаније, још од 2015. године када јој је ускраћена лиценца, замрзнути рачуни, а двије расположиве летјелице запечаћене због акумулираних вишемилионских дугова према кредиторима и добављачима.

- Постојање националне авио-компаније је питање државности. Значи свака нећу рећи озбиљна држава али нормална држава има своје поште, има своје жељезнице, има своју валуту и генерално има своју авиокомпанију. Онда ви своју државну авио-компанију можете да искористите за било шта нарочито ако дође до кризних ситуација, као што је била ова кризна ситуација - каже стручњак за авио саобраћај Омер Кулић.

У посљедњој као и свим претходним кризним ситуацијама БиХ се ослања на комшијску "милостињу". А сарајевски политичари у глагољивим аутохвалоспјевима кривицу уобичајено другима адресирају. Директно или индиректно.

- Земље из комшилука сусједства су реаговале зато што имају своје авио-компаније, нашу су појели комарци, тако да је њима много лакше, Ер Србија, Кроација могу послати своје авионе. Ми тога немамо - додаје министар иностраних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић.

Једна брига "мање" за политичко Сарајево на "садаку" свикло! И једна више за бх. грађане, још заглављене на блискоисточним дестинацијама, али и оне који су некако успјели да се врате кућама. Јер свака евентуално нова криза – локална или глобална - биће само нови "вапај" за помоћ "вољеној" и "једној и јединој"! Ако је до тада, као што су и авиокомпанију, не "поједу комарци"!