Синдикат "Нове Љубије"поручио Савјету министара: Забили сте посљедњи ексер у ковчег реалног сектора
Саопштење преносимо у цијелости:
- Они су овим потезом, прије свега министри из реда хрватског народа, али морамо споменути и да је господин Конаковић био против одлуке, најблаже речено забили посљедњи ексер у ковчег реалног сектора како Федерације БиХ, тако и Републике Српске.
Оно што је индикативно да колико су год ову одлуку радници Нове Љубије д.о.о.Приједор чекали, њихова агонија би била само дјелимично стављена на чекање. Да је одлука којим случајем донесена у корист Нове жељезаре Зенице, то по аутоматизму али и по изјавама већинског власника Нове Љубије не би произвело реакцију у смјеру да се повуче захтјев Окружном привредном суду у Приједору за покретање стечаја.
Самим ти признањем од стране Павловића свима је јасно да би одлука о царинама произвела евентуално повољно дејство у Жељезари, а омча која је стављена радницима Нове Љубије остала би и даље за вратом. Ко је тај који ће стегнути ту омчу до краја, питање је за све, како за наше руководиоце, како за градску управу,како за представнике државног капитала испред РЖР-а, како за борачке организације, како за Владу Републике Српске тако и за све патриотски орјентисане грађане Српске.
Њихова шутња и игнорисање на вапаје Синдиката су оно што највише боли раднике.
Овде се види стварна намјера новог већинског власника,а то је контролисани стечај са којим се губи концесија и ради се дио рударења на црно, без контролних органа (и то у случају да се нешто деси на нивоу БиХ,тј. да Савјет министара под притиском политике се извуче из канџи лобистичких увозника), рад са минималним бројем радника чији ви уговори били на одређено и изгубили би сва досада стечена радничка права (увећања плата на основу минулог и ноћног, регрес, топли оброк, превоз, отежане услове рада) с тим да би им плате овисиле о учинку, а који опет зависи од рада Зеничке жељезаре.
Исто тако нам је свима јасно да се кроз игнорисање скупштине акционара (тако нам је пренешено од директора РЖР-а и министра рударства и енергетике) врши незаконито отуђивање државне имовине и постројења кроз продаје појединих Организационих јединица и постројења врши умањење власничког удјела и доводимо се у сутуацију да је крајњи исход затварање рудника у Омарској, продаја све покретне и непокретне имовине као и преузимање државног удјела у Новој Љубији који износи 49 одсто на начин да ће то већински власник купити као треће лице кроз продају стечајне масе. И задњи потез приватизација самог РЖР -а да би постао власник фактички имовине која подразумјева пословне просторе, станове, одмаралишта и земљишта од којих је највећи дио у Приједору.
Потврда за ове наводе Синдиката Нове Љубије су тајни преговори који се воде ових дана око продаје Централне радионице и довођење фирме из Словеније која треба почети са сјечом БТО система и осталих постројења по још непознатом редосљеду.
И на ово све само шутња!
Шта да очекују радници, шта да очекују борци Републике Српске, шта да очекују породице запослених у Новој Љубији. Шта да очекују грађани Приједора.
Радници су очајни, дезорјентисани, издани од стране руководиоца и власника који су им обећавали рад, па ако ништа и те двије године, а на крају долазе на посао очекујући сваки дан да им неко на капији саопшти да је готово, да је крај, да никоме није стало до њихових живота и судбина њихових породица.
Овим путем Синдикат још једном апелује првенсвено на Владу Републике Српске да се максимално укључи у ову проблематику, јер ово је можда окидач за социјалне немире који су неминовни ако се нешто под хитно не предузме.
Не смијемо се крити иза одлука Савјета министара, чињенице да је 51 одсто у власништву приватника који очито само извлачи капитал на све могуће начине већ сви горе набројани морају схватити озбиљност ситуације и упозерења на могуће посљедице са којима свакодневно Синдикат упозорава јавност путем медија.
Замолио бих и медије да разумију нашу муку и својим константним притисцима на све актере помогну Синдикату да се не дозволи пропаст Приједора и да спријечимо оне којима је то циљ, да од честитих и вриједних рудара направе социјалне случајеве.
Радници су свјесни чињенице да је ово крај или евентуални продужетак краја, али то њима ништа не значи, сваким даном све више радника напушта фирму и подноси захтијеве за годишње одморе да би покушали себи наћи неко друго запослење. Мали дио успије себи наћи посао у Приједору. И зато траже од првенствено од Владе Републике Српске као власника 49 одсто капитала у Новој Љубији да спријечи даљу пљачку имовине и постројења, као и да изнађе рјешење за социјално збрињавање радника кроз стимулативне отпремнине да би се оставило простора за тражење новог посла или евентуалног самозапошљавања кроз разне модалитете, од занатства, до враћања пољопривреди.