Рат на Блиском истоку: Колико може да потраје и како одвезати "ирански чвор"? (ВИДЕО)
Напротив, чини се да сукоб све више добија на интензитету, а и једна и друга страна све су одлучније у намјери да иду до краја. Истовремено, у остатку свијета се полако, али сигурно, опредјељују за једну од страна, па овај рат не само да излази изван оквира регоиналног, него убрзава и процес мијењања глобалног свјетског поретка, који је почео прије четири године на истоку Европе, у Украјини. Док сви страхују од додатне ескалације, простора за компромис све је мање.
Ватра, која је тињала 47 година, неконтролисано је букнула и пријети да прогута цијели регион, па и свијет. Од 1979. године и иранске револуције, којом је до тада секуларна земља претворена у теократску, а шаха Резу Пахлавија замијенио Ајатолах Хомеини, и Ирану и Израелу циљ је уништење оних других. Готово пет деценија трајале су припреме, стварана су савезништва, а за први пуцањ чекао се неко попут америчког предсједника Доналда Трампа, како је то након почетка акције рекао израелски премијер Бењамин Нетанијаху.
Американци су претходно добро припремили терен – њихове војне базе већ су биле распоређене на 19 локација широм Блиског истока, а непосредно уочи напада појачање је стигло и у виду ратних бродова и носача авиона. Израел је тако добио најјачег могућег савезника и први задао ударац. Ирански режим, већ уздрман масовним протестима, а затим и ликвидацијом ајатолаха Хамнеија првог дана бомбардовања, почео је очајничку битку за опстанак. Али, који је прави амерички мотив за улазак у рат?
Опширније погледајте у прилогу: