Тадић: Свети Сава и генерал Флин
Текст преносимо у цијелости:
Током више од седам деценија постојања те активне функције, на њој су се налазили Хенри Кисинџер, Збигњев Бжежински, генерал Мајкл Пауел, Кондолиза Рајс и други, а данас је обавља планетарно познати Марко Рубио, који је истовремено и државни секретар САД.
Одговарајући на питање предсједника Милорада Додика, које се односило на потенцијалну исламизацију Европе и посљедице тога на европски простор, укључујући и Балкан, генерал Флин је, позивајући се на своје проучавање ислама и професионално искуство у борби против тероризма, недосмислено одговорио: "Ислам није религија. У питању је политичка филозофија". Осим тога, такође крајње недвосмислено, генерал Флин је саопштио: "Ова битка је глобална и одувијек је била, због оног са чим се суочавамо, због исламизације и поновног појављивања Османског царства".
Прије 805 година, на сабору у Жичи, као највиши канон српске цркве усвојено је Законоправило Светог Саве. У вези са исламом и опасностима које долазе са његовим политичким посљедицама везаним за његово ширење, у Законоправилу Свети Сава саопштио нам је мање-више исто што нам је јуче у Бањалуци саопштио генерал Флин.
У протеклих више од осам вијекова, између осталог, ислам се на османлијском мачу проширио на наше просторе, 271 годину након усвајања Законоправила откривена је Америка, 555 година након Законоправила проглашена је Декларација о независности САД, 774 године након Законоправила НАТО је бомбардовао Републику Српску, која је, између осталог, настала као одговор на покушај остваривања Исламске декларације Алије Изетбеговића и програма стварања доминантно муслиманске државе у Југоисточној Европи.
Република Српска, као реално мала политичка заједница, тешко може очекивати директно извињење САД због неправде која јој је учињена. Уосталом, много значајнији од извињења је потпис САД-а на Дејтонском мировном споразуму, којим је Република Српска добила признање своје борбе и државно-правни статус.
Генерал Флин, као припадник естаблишмента и Кисинџеров колега по функцији, учинио је исто оно што је учинио и Кисинџер својом чувеном изјавом која гласи: "Ми се понашамо као да покушавамо да натјерамо Србе да се врате у митску Босну, која никада у историји није постојала. Не постоји босански језик. Не постоји босанска култура. Босна је административна јединица која садржи Хрвате, муслимане и Србе, вјештачки створена као под-дио Југославије, коју су Западне силе глупо признале као државу 1991. године. Да сте погледали српску историју, 600 година су се борили да не буду под доминацијом муслимана. И зашто би САД требало да прекрше сопствени принцип самоопредјељења и да их бомбардују? Зашто их наши медији називају сепаратисти Срби? Од чега се одвајају, а да је то икада постојало?". Нота бене, двојица бивших савјетника за националну безбједност САД, генерал Флин и Кисинџер, јасно су јавно поручили да САД не требају онемогућавати Републику Српске да донесе одлуку о самоопредјељењу.
Заједништво
Занимљиво је да генерал Флин закључује да је за национално самоопредјељење заправо најважније што веће национално јединство.
Идеја о националном јединству суштински је идеја слоге, коју више од осам вијекова у нашем народном сјећању и историографији повезујемо са Светим Савом, тј. са његовом улогом у мирењу завађене браће. И заиста, све ово вријеме на тој идеји одржали су се и националне интереси и националне вриједности нашег народа. То је, што би се модерним политчким језиком данас рекло, политичка платформа која траје и даје резултате.
Несумњиво је да пријетња о којој је јуче говорио генерал Флин, а о којој је прије осам вијекова говорио Свети Сава, неће нестати ни након Рике лава, као што није нестала ни након мноштва претходних акција и ратова. Ипак, без обзира на више него хиљадугодишњу задатост сукоба цивилизација, несумњиво је да сваки народ мора доносити одлуке које су најбоље по њега у актуелном тренутку. За најважније одлуке сигурно је потребно заједиништво.
С јасним увидом у политичке односе и несумњивом антиципацијом која ће очекивано ускоро отворити и питање положаја Турске у регији, политичка заједница Републике Српске понашаће се крајње неодговорно уколико не учини све што је потребно како би обезбиједила што веће заједништво ради најмање пет циљева.
Прво, ради заједничког супростављање узурпацији функције високог представника за БиХ од стране Кристијана Шмита, што укључује и елиминисање дејства његових одлука, као и заједнички допринос престанку мандата високог представника.
Друго, ради заједничког доприноса покушају повратка на изворна начела Дејтонског мировног споразума и одбране домаћих уставних поредака, односно, у случају да остале стране у БиХ наставе с кршењем Споразума, заједничког учешћа, у догледно вријеме, у доношењу одлуке у Републици Српској о томе шта Република Српска треба да дефинише као алтернативу, а што укључује и право на самосталан повратак на дејтонски степен њене самосталности или одлуку о потпуној самосталности усљед оцјене да политичко Сарајево трајно није у стању или не жели да поштује Дејтонски мировни споразум.
Треће, ради заједничког доприноса доношењу институционалних одлука које Републику Српску на међународној сцени промовишу као републику вриједну поштовања и међународног признања да је способна да постоји самостално као суверена, слободна, демократска, правна, економски одржива и социјално одговорна државно-правна заједница.
Четврто, ради заједничког доприноса изградњи производне националне културе у Републици Српској путем истовременог обуздавања исцрпљујућих непродуктивних политичких сукоба и развијања друштвене преданости продуктивном раду, образовању, здрављу и увећавању националне имовине.
И пето, ради заједничке сталне и недвосмислене подршке одговорном и законитом раду у институцијама Републике Српске, транспарентном располагању новцем и имовином, као и законитом раду правосудних, полицијских, пореских и контролних органа.
Од нас се не очекује да учествујемо у Рици лава као војници, али се очекује да овдје гдје живимо успоставимо трајан систем који одржава и штити вриједности и интересе чије су исправности изгледа постали свјесни и они који то нису били деведесетих година прошлог вијека.
Ради, па ћеш имати
И за крај овог осврта подсјетићу на једну причу под насловом "Ради, па ћеш имати", која се по народном предању повезује са Светим Савом.
Свети Сава, путујући, дође у једно село гдје је, по своме обичају, поучавао народ. Па ће тако рећи: "Ове године биће велика неродица. Родиће, ама ће град све сатрти". И Свети Сава оде даље. Неки сељаци стану говорити: "Кад нам светитељ рече да ће бити неродица, нећемо ништа ни сијати. А и зашто бисмо сијали и мучили се кад нећемо никакве вајде видјети? Оно сјемена нек нам се бар у невољи нађе". Други ће опет говорити: "Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио. Ми ћемо засијати као и досад, па шта Бог да".
И заиста, те године паде велики град и сатра многе усјеве. Онима који су били засијали град је сатрао велики дио, али овдје мало, ондје мало, ипак сабраше толико да се могу прехранити док не стаса нови род. Онима који нису ништа засијали текло је нешто старе хране, али није дотекло, па тако осташе без игдје ичега.
У том наиђе и Свети Сава, па кад сазнаде шта су ови други урадили, рече им: "Браћо, ако сам вам казао да ће бити града, нисам вам казао да не радите, јер је опет све у Божјој руци. Ради, па ћеш имати!"
Е тако. Они који се позивају на то да због лоших односа у свијету треба само чувати ово што нам је од Дејтонског мировног споразума остало морају знати да нам неће бити довољно да би нам дотекло до неке боље године. То што имамо морамо посијати, па "овдје мало, ондје мало" накупиће се да нам претекне. Уостало, све је у Божијој руци. "Ради, па ћеш имати".