Због сукоба на Блиском истоку расту цијене нафте; За скоро 50 одсто порасле и цијене гаса у Европи (ВИДЕО)
Када поскупи нафта, ланчаном реакцијом поскупи све. Тако је било увијек до сада, не треба сумњати да ће тако бити и након напада Израела и САД на Иран. Иран производи око три одсто глобалних нафтних деривата. Међутим, већи проблем је што Иранска револуционарна гарда контролише Ормуски мореуз којим пролази око 20 одсто свјетске трговине нафтом и гасом. Стручњаци предвиђају да би током недјеље цијена по барелу могла достићи 90 долара, а неке прогнозе иду и на преко 100 долара.
- Од самог отварања берзе јутрос до овог момента смо имали раст до максималних 25 одсто. Готово сигурно да ће цијене ићи горе ако узмемо у обзир да тржиште још увијек није одреаговало на раст котација из фебруара. И кад на то додамо данашњи раст, нажалост прогнозе нису оптимистичне и на тржишту ће доћи до озбиљног раста цијена на малопродајним објектима - истакао је Ђорђе Савић, предсједник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори Републике Српске.
Саудијска нафтна компанија Арамко обуставила је данас рад у својој највећој рафинерији Рас Танура након напада дроном. Тај инцидент експресно је изазвао реакцију на берзама, што је за посљедицу имало скок цијене дизела за више од 20 одсто. Ријеч је о једном од највећих рафинеријских постројења на свијету, с капацитетом прераде од 550.000 барела дневно.
- Мислим да је већ постојала забринутост да ће цијена нафте прећи 80 долара прије него што смо имали посљедњи напад на Рас Тануру. Озбиљност раста ће у великој мјери зависити од тога колико ће тај напад бити озбиљан. Али ако почнемо да видимо додатне директне нападе на енергетску инфраструктуру, не само у Саудијској Арабији и Кувајту, већ и у другим земљама у региону, онда ће тржиште почети да размишља о порасту цијене ка 90 долара, а можда чак и преко тога - нагласио је Торбјорн Солтвед, аналитичар за Блиски исток.
Цијене гаса у Европи већ су порасле за готово 50 одсто, након што је Катар обуставио производњу течног природног гаса. Велике посљедице могле би осјетити и авио-компаније. Поскупљење нафте имаће утицај на пословање авио-компанија али и на одвијање путничког ваздушног саобраћаја. Ирак, Катар, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати затворили су ваздушни простор, а више од 1.000 летова ка Блиском истоку је отказано. Аеродром у Дубаију је трећи дан ван функције.
- Ако ће неко бити депресиван ако ово потраје, то ће бити авиокомпаније јер су имале рекордно ниске цијене нафте. Сада ће, ако се ово продужи, видимо због ове блокаде танкера, то ће такође да утиче свакако и на авиокомпаније - рекао је Петар Војиновић, уредник портала "Танго сикс".
А то се осјетило и на европској берзи. Првог радног дана након напада на Иран, на европским берзама забиљежен је оштар пад најважнијих индекса. Највише су "потонуле" акције ваздухопловних компанија, док су једино акције у нафтном сектору "скочиле". Пад се биљежи и на Франкфуртској берзи, као и берзи у Хонг Конгу.
- Заправо очекујем да ће сукоб трајати дуже од неколико дана. Због тога очекујем и да ће цијена нафте порасти, и то значајно. Вјерујем да ће берзе такође патити као резултат овог развоја догађаја када су у питању финансијска тржишта. И зато сам изузетно узнемирен и забринут због дешавања у наредним данима, можда чак и недјељама - поручио је Оливер Рот, стратег тржишта капитала банке "Одо БХФ".
Френсис Лун, аналитичар из Хонг Конга, истиче да би тржиште и даље могло наставити да пада.
- С обзиром на сценарио да се Ормуски мореуз неће ускоро поново отворити, видим нагли скок цијене нафте и цијели свијет ће бити увучен у дуготрајну кризу, као што се догодило након нафтног ембарга 1974. године - поручио је Лун.
Посљедице су неизбјежне. Каквих размјера ће бити, зависиће од трајања сукоба и његовог интензитета. А то тренутно нико не може да предвиди.