Сукоби на Блиском истоку компликују и глобалне економске односе (ВИДЕО)
Предвиђања економских стручњака су да би цијена барела могла прећи 100 долара, што би значајно утицало на малопродају на бензинским пумпама код нас и у свијету. То се десило и прошле године током сукоба Израела - Ирана када је нафта поскупјела за 23 одсто.
Посљедице нису само у енергетици. По принципу домино ефекта угрожена су и производна предузећа у различитим областима.
А након обустављања бројних авио линија и у туризму су свјесни да ће имати губитке.
Нико за сада не може рећи какве ће и колике економске посљедице изазвати сукоб на Блиском истоку, али неспорно је, да су већ у најави.
Прије свега у енергетици. Иран контролише Ормуски мореуз кроз који прође више од 20 одсто свјетских потреба нафте. Затварањем тог пролаза колапс и поремећаји на тржишту црног злата су неминовни.
И управо из тог разлога и што је у претходном периоду Иран пријетио и затварао мореуз, Сједиње Америчке државе и Израел су се одлучили за војну операцију јер је глобална економија дуго времена била талац режима у Техерану, а непредвидивост је нешто што глобално тржиште нафте не смије себи да допусти - навео је Синиша Пепић, стручњак за економску дипломатију.
Затварањем Ормуског пролаза и поскупљење нафте утицало би и на друге гране привреде.
- Тржиште брзо реагује у смислу различитих актера то утиче и то на начин да ће се та цијена врло брзо прелити и на остале сегменте привреде. С једне стране можемо говорити о оним сегментима који су највише истакнути везани за енергетику транспорт , логистика , пољоприврда а већ наредни корак је и малопродаја и то онда изазива инфлацију - Вељко Мијушковић Економски факултет Београд
Дамир Новотни из Економског факултета Загреб указао је да ће то све утицати и на друге повезане гране, као на пријмјер саобраћај
Нека анализе говоре да би Америка као једна од највећих дистрибутера и извозница нафте могла имати корист од пораста цијена, међутим то није баш тако. Потрес глобалне трговине и смањење трансакција, процјене су ослабиле би међународни углед долара. Америчка операција на Блиском истоку није случајно почела у вријеме кад је затворена берза у Њујорку, што ублажава посљедице на глобалну економију.
- Нисам баш сигуран да би САД покретале акцију која би њих највише коштала - напоменуо је Срђан Амиџић, министар финансија у Савјету министара.
Економисти очекују реаговање Кине када је ријеч о тржишту нафте. Подсјећају да се више од 70 одсто укупне производње сирове нафте Ирана налази у малим независним рафинеријама на кинеској обали.
- Сад треба сачекати и реакцију Кине, јер Кина добрим дијелом зависи енергетски од Ирана и извоза иранске сирове нафте. Кина је и градила пругу до Ирана која би требала да, у случају затварања Мореуза, омогући допрему иранске сирове нафте. Сада ће то додатно закомпликовати свјетске односе с обзиром да је Кина један од највећих, ако не и међу три највећа играча на овој глобалној политичкој сцени - упозорио је Пепић.
Дамир Новотни Економски факултет Загреб рекао је да ће "Кина зато покушати да буде миротворац".
Посљедице сукоба на Блиском истоку и у туризму. Због безбједности у питање је дошло више од 1100 летова због затварање ваздушног простора, кажу у БХАНСИ. Губици у овој привредној грани могли би се осјетити .Код нас и у региону не толико.
- Наравно да ће то пореметити политику авио саобраћаја али с друге стране то ће направити немир и код других који желе да путују на те руте и та рута неће бити актуелна - сматра Вељко Мијушковић, Економски факултет Београд.
Александар Сеничић, предсједник националне Асоцијације туристичких агенција Србије рекао је да није ријеч о стотинама хиљада летова, тако да то неће угрозити опстанак агенција.
Процјене појединих свјетских економиста су да ће овај сукоб изазвати и раст цијена злата, које би могле достићи 5,5 хиљада долара по унци.
Што је за око 250 долара више од тренутне. Какве су посљедице овог сукоба на Блиском истоку и шта се даље може очекивати биће јасније већ сутра када се отварају берзе.