latinica  ћирилица
01/03/2026 |  18:06 ⇒ 21:38 | Аутор: РТРС

1. март - У Републици Српској Дан жалости, у Федерацији славе почетак рата у БиХ (ВИДЕО)

Данас је први март – датум српског отрежњења, који у континуитету, већ 34. годину обнавља српске ране! На сарајевској Башчаршији убијен је српски сват Никола Гардовић, рањен свештеник, спаљено српско знамење, и истовремено погажена плебисцитарна воља српског народа у БиХ да остану у тада заједничкој Југославији. Муслимани и Хрвати на неуставном дводневном референдуму, гласали су за отцјепљење.
Дан жалости у Српској - Фото: РТРС
Дан жалости у СрпскојФото: РТРС

Годинама касније 1. март као фактограф и као увод у крвави грађански рат, у Републици Српској је Дан жалости.

У Федерацији се представља као такозвани Дан независности БиХ.

Слави га само народ који формално прије 34 године ни постојао није, Бошњаци, раније Муслимани! И покоји Хрват.

А српски званичници из тог периода окупљени око Асоцијације "Ствараоци Републике Српске" уз воштанице и цвијеће за упокојене, присјетили су се изгласавања првог Устава Републике Српске.

- Ја сам исто био наоружан с пиштољем. Извадио сам и ја пиштољ. Почела је пуцњава, али сам гледо да гађам у ноге - рекао је својевремено Рамиз Делалић Ћело.

Но предратни сарајевски криминалац свјесно је лоше "гледао". Усмртио је домаћина сватова Николу Гардовића.

Са сарајевским револверашима и злослутним агентима – провокаторима разним Швракићима, Торлаковићима, Шабановићима... и са већ тада једногодишњим искуством незаконитог тајног паравојног организовања у страначком расаднику СДА, ранио свештеника Раденка Мировића.

Спалио тробојку са четири оцила – шаљући тиме недвосмислену поруку Србима. И након јавног признања злочина, одшетао у слободу.

Који мјесец касније, јавно је постао омиљени војсковођа творца "Исламске декларације" Алије Изетбеговића, који га је, за "заслуге", наградио никлованим пиштољем са посветом.

Но тог Првог марта, док су Срби оплакивали убијеног свата муслиманске и хрватске – сарајевске месије, усхићено су штимали резултате референдума, славиле неуставно растурање Југославије и планско устоличење исламске идеологије којој су дали предност над - људским животима.

- Ми смо морали ићи на референдум, а ако смо ишли на референдум, ми смо неизбјежно ишли у рат. Дакле, то је било једно од морања - говорио је тада Изетбеговић.

На рат "приморани" Алија у залог је ставио животе туђе дјеце, одбацујући претходно и Кутиљеров мировни план.

- Први март је можда и најтежи датум за нас све јер нисмо очекивали да ће тај пуцањ у српског свата да већ покрене лавину и припреми другу страну за оружане сукобе - истакао је Момир Тошић, предсједник Скупштине Асоцијације "Ствараоци Републике Српске" и посланик Првог сазива Народне скупштине Републике Српске.

Са годину раније већ формираном страначком паравојском, Патриотском лигом и зеленим береткама, кренули су сарајевски референдумски и ратни "конструктори" путем трансформације из "братства и јединства" у братоубилачки рат.

Опширније у прилогу: