latinica  ћирилица
27/02/2026 |  13:23 ⇒ 13:31 | Аутор: СРНА

Петковић: Вријеме за нови устав Српске

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић изјавио је да су прије 34 године, усвајањем Устава, постављени темељи Републике Српске, али да је сада дошло вријеме за доношење новог.
Милан Петковић - Фото: СРНА
Милан ПетковићФото: СРНА

Петковић је навео да се временом сви устави, као и закони мијењају јер свако вријеме тражи ново дефинисање и другачије прецизирање термина.

Он је као разлог за доношење новог устава навео и то да постоји велики број амандмана на постојећи текст.

Петковић је рекао да је можда сада тренутак и вријеме да неки термини буду другачије дефинисани, односно да одређени односи буду другачије уређени.

- Надам се да ћемо добити нови устав. Истовремено, захвални смо људима који су писали нацрт Устава Републике Српске и који су прије 34 године били посланици у Скупштини српског народа у БиХ, када је усвојен - нагласио је Петковић.

Он је указао да су они поставили темеље Републике Српске, која је тада била замишљена као држава, а данас је ентитет у БиХ.

- Републици Српској, онда када је створена, требао је правни оквир и тај оквир који је тада дат, на неки начин постоји у једном дијелу и сада - навео је Петковић, који је и предсједавајући Српског клуба у Представничком дому.

Он је подсјетио на то да је недавно била формирана радна група за промјену Устава Републике Српске, али да тренутно не зна у којој је фази тај процес.

Петковић је рекао да је Устав највиши политички и правни акт који представља темељ државности и суверенитета, те да се њиме увијек морају гарантовати људска права, али и организација државе, подјела власти.

Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године, који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта, на којем нису учествовали Срби.