Кошарац: Егзодус сарајевских Срба - најпотреснија прича о етничком чишћењу
Кошарац је изјавио да је то огромна жртва узидана у темеље Републике Српске, која све у Српској трајно обавезује.
- У колективном сјећању српског народа заувијек ће остати урезане слике непрегледних колона сарајевских Срба који су у рукама носили личне ствари, иконе и ковчеге са ископаним костима својих најмилијих, тражећи спас у Републици Српској - истакао је Кошарац.
Он је подсјетио да су Срби из Сарајева, који су своју територију и своја огњишта одбранили током рата уз огромне жртве, били приморани да их напусте након потписивања Дејтонског споразума, јер нису жељели да живе под муслиманском влашћу.
- Ни тада, као ни данас, нисмо вјеровали у искрене намјере бошњачке политике према српском народу. Сарајевска голгота нас је научила историјској лекцији: без наше државе Републике Српске немамо ни слободу ни мир. Зато је Република Српска наша истинска отаџбина и уточиште, и зато је наша света дужност да је чувамо и бранимо - истакао је Кошарац.
Према његовим ријечима, данас, када одређене антисрпске политике покушавају да оспоре и унизе Српску, да јој отму права загарантована Дејтоном и да од отаџбине Срба направе празну љуштуру у којој ће други одлучивати о животу српског народа, Срби су више него одлучни да кажу да се то неће догодити.
- Непоколебљиво смо посвећени патриотским и одговорним политикама лидера Милорада Додика и институција Републике Српске, које стоје на бранику наше слободе. Нећемо дозволити нови егзодус српског народа, нова страдања и скрнављење наше највеће светиње – Републике Српске. Ми чувамо и штитимо нашу Републику Српску, наша права и слободе, не желећи ни милиметра туђег, али не пристајући да било ко одузме оно што је наше - поручио је Кошарац.
Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.
Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.