У Орашцу и Крагујевцу обиљежен Дан државности: Први српски устанак и Сретењски Устав промијенили историју српског народа (ФОТО/ВИДЕО)
На Сретење 1804. године, на збору у Орашцу донесена је одлука. Подигнут је Први српски устанак, под вођством вожда Карађорђа, као српски одговор на сјечу кнезова. Била је то, истинска прекретница у историји српског народа. Почело је као буна против дахија. Завршило се ослобађањем Београдског пашалука. Тридесет једну годину касније, опет на Сретење, у Крагујевцу је издат и заклетвом потврђен, Сретењски устав.
На празник Сретење Господње, за вријеме владавином Србијом Кнеза Милоша Обреновића, одржана је скупштина Српског народа у Крагујевцу, на којој је 15. фебруара 1835. године проглашен нови Устав Кнежевине Србије - познатији у историји као Сретењски устав. Тек ослобођена Србија, четврта је по реду евроспка држава која је у то вријеме донијела сопствени устав.
Тако је Србија, тек ослобођена, свијету показала да слобода није само изборена у боју, већ потврђена и кроз закон. Сретење представља буђење националног духа и јединства Срба и шаље поруку да љубав према отаџбини мора надмашити све разлике које постоје, а да је мир, ког је српски народ жељан, основ свега.
- Тиме је остављен завет цијелом српском народу да чува отаџбину коју су јој оставили преци. Сретењем није десило само буђење националног духа и јединства, већ да су захваљујући једном од најслободоумнијих устава - Сретењским уставом донијетим 1835. године, постављени темељи модерне државе и функционисања државних органа. Зато данас, заједно са нашом браћом из Републике Српске и нашим народом гдје год он живио, обиљежавамо национални празник на који смо поносни и који ћемо увијек чувати, као што чувамо своје огњиште - поручио је Ђуро Мацут, премијер Србије.
Предједник Владе Републике Српске Саво Минић рекао је да су Срби још 1804. године у Орашцу, дигли главу која је гледала у слободу, а не да неком науди. Српски је народ слободан и само слогом и заједништвом може да се одбрани од свих недаћа, истиче Минић.
- Овдје се родила озбиљна одлука - да српски народ жели уређену заједницу, слободу и једнакост и идеју коју и данас баштини.
Срби у Србији и Републици Српској један народ, да имају исту културу, језик, вјеру, историју и да им то нико никада не може одузеити. Посебно сам поносан на то да смо када нам је било најтеже доносили двије најбитније одлуке - да смо заједно и да желимо слободу. Мислим да је то звијезда водиља која ће опредијелити и наша покољења - рекао је Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске.
У Орашцу је служен помен за устанике из 1804. године, који је служио митрополит шумадијски Јован, уз саслужење свештеника Српске православне цркве. Делегације Србије и Републике Српске положиле су вијенце на споменик вожду Карађорђу. Заједничко обиљежавање Сретења још једном је потврда националног јединства и подсјетник да српски народ, без обзира гдје живио, дијели исте вриједности и исти завјет слободе.