"Маме против загађења": Имамо право на здраву животну средину, Град Бањалука мора реаговати (ВИДЕО)
Група је упутила петицију Граду Бањалука, на челу са градоначелником Драшком Станивуковићем, у којој тражи конкретне мјере за смањење загађења, наглашавајући да нису прихватљиве пасивне реакције надлежних институција, као и Еко топланам и Омбдусману за дјецу.
У петицији су изнијели седам кључних захтјева. Нагласили су да загађење ваздуха не смије бити игнорисано кад “накратко буде боље“ и траже да Град у року од седам дана представи прелиминарни план мјера са јасно дефинисаним циљевима, корацима и роковима, те да тај план буде јавно доступан.
- Позвале смо мајке да нам се придруже да дјелујемо заједно јер нисам чула да се ишта предузима на смањењу загађења ваздуха, а нисам чула ни да су грађани захтијевали да се тај проблем рјешава. Одазвало се одмах 50-ак мајки, ми смо се састале и тада нам се јако журило да се поставе захтјеви за дјеловање, јер је у томе периоду (децембар) ваздух био категорисан и као нездрав и као опасан - изјавила је Драгана Станковић, правник и покретач инцијативе гостујући у нашем Јутарњем програму.
Како је рекла, одговори на петицију нису достављени, под изговором да град није још није прикупио информације, Еко топлане, како каже, не сматрају се обавезним да одговоре, док је Омбудсман за дјецу заузео неутралан став.
- Самим тим, нама је угрожено уставно право на приступ информацији, која нам је неопходна како бисмо имали информисано мишљење и право на живот у здравој животној средини. Не можемо ништа ни предузети јер немамо конкретне информације. Нама су потребни план и мјере како да дођемо до рјешења, можда и да се угледамо на неке европске земље или земље у окружењу које су то успјеле да ријеше, или бар дјелимично да се почне рјешавати овај проблем, а не да се све сведе на кукање грађана кад дође зима - упозорила је Станковићева.
Станковићева је додала да они, као представници грађанске иницијативе, имају законско право да од јавних институција и предузећа добију потребне информације које су у њиховом посједу и под њиховом контролом.
- Тражили смо захтјевом за приступ информацијама, па смо се тако обратили и Еко топланама, јер знамо да је је то предузеће у режиму јавно-приватног партнерства. Од њих нисмо добили информације. Свакако ће коначно одлуку о томе дати суд и неће ово бити први пут да су одлуке Еко топлана на судском преиспитивању - закључила је Станковићева.
У контексту загађења ваздуха обично спомињемо физичке посљедице. Међутим, оно што често заборавимо су и психолошке посљедице које су једнако важне и озбиљне, истичу саговорнице.
- Зашто имамо психолошке посљедице? Из простог биолошког разлога, јер је наш мозак подешен да реагује на опасност. Била та опасност стварна или замишљена, наш ум покушава да нас заштити јер је то његов посао. У овом случају, кад говоримо о загађењу ваздуха, опасности је стварна. И наш нерни систем, наше тијело је изложено дуги временски период, причамо о мјесецима, кад је ваздух често нездрав, а понекад категорисан и као опасан по живот. У таквом стању мозак улази у стање преоптерећености и систем борбе или бијега, а тај хронични стрес код људи често узрокује различите потешкоће на менталном и на тјелесном плану - нагласила је психолог Дајана Ковачевић.