Додик: "Силос" системски организовано мучилиште за Србе - да се не заборави, да се не понови!
Додик је нагласио да је и данас, 30 година од затварања, злогласни логор "Силос" у Тарчину симбол страдања и патње српских цивила, болна опомена и отворена рана у колективном памћењу српског народа.
- Мучења и понижења која су доживјели логораши само због српског имена, презимена и поријекла најдубљи је морални суноврат савремене цивилизације и то у режији оних који и дан данас причају о наводној демократији, мултиетичности и суживоту - истакао је Додик.
Он је додао да су Срби по ко зна који пут показали своју наивност вјерујући комшијама муслиманима и комунистичкој утопији о братству и јединству, које је највише коштало упрво српски народ, чији су преци на овим просторима донијели слободу 1945. године.
- Мислили смо да је фашизам коначно побијеђен и сахрањен. Међутим, деведестих година прошлог вијека пробудили су се и повампирили потомци присталица највећег зла 20. вијека - мрачне идеологије нацизма и фашизма и настојали да заврше оно што нису у Другом свјетском рату. Потомци присталица Ханџар дивизије наставили су да врше невиђене бруталне злочине над недужним српским народом, а један од вјечних симбола тог зла су зидине "Силоса" које најбоље знају мрачну и болну истину - нагласио је Додик.
Лидер СНСД-а је додао да посебну тежину носи чињеница да је тај логор био активан и након потписивања Дејтонског споразума.
- И док је свијет говорио о окончању рата и миру, у Сарајеву су и даље постојали организовани логори у којима су Срби трпјели тортуру. То је још једна у низу мрља на савјести свих који су тада ћутали. Али, они немају савјести, ни стида, ни осјећаја кривице и одговорности. То су мучитељи без скрупула и било каквог обзира - нагласио је Додик.
Страдање Срба у логорима не само у Сарајеву, већ у цијелој БиХ не смије бити прешућено, умањено, нити релативизовано.
- Свака жртва има име, презиме, породицу и право на истину. Сјећање на "Силос" није питање политике, већ питање људскости и емпатије. И три деценије након затварања логора бол је и даље жива, али боли и чињеница да је Хашки трибунал одбио да се бави овим предметом и пребацио их Тужилаштву БиХ, које ли ироније, смјештеном, такође, у згради некадашњег логора за сарајевске Србе. Исход судског поступка, нажалост, поново и увијек потврђује да се квазиправосудне институције у БиХ површно или никако баве злочинима над Србима, а њихове пресуде су примјер фарсе и изругивање жртвама и правди - нагласио је Додик.
Када Сарајево говори о рату, подсјетио је, прича је увијек иста - опсада, гранате, патња, и та страна је стално присутна у јавности, медијима и политичким порукама.
- Међутим, оно о чему се упорно ћути јесте судбина Срба у Сарајеву и околини, злостављања, логори, прогони, убиства и систематско застрашивање које је довело до нестанка готово цијелог једног народа из града који је вијековима био и њихов - нагласио је Додик.
Он је рекао да истина не може бити једносмјерна, не може се градити морална позиција на сопственој жртви, а истовремено затварати очи пред туђом.
- Срби у Сарајеву нису нестали природним путем нити добровољно. Хиљаде породица су током рата прошле кроз пријетње, хапшења, одвођења у логоре попут "Силоса", "Виктор Бубња", премлаћивања, притиске да напусте станове и имовину. Многи су убијени, а њихова судбина је и данас непозната. О томе се у Сарајеву не прича, јер се то не уклапа у њихову слику рата у којој постоји само један страдалник и само једна истина - муслиманска. Али без признања да су и Срби били жртве злочина, прогона и системске дискриминације, нема искреног суочавања с прошлошћу, већ само политичка злоупотреба патње, мучења и бола - указао је Додик.
Он је навео да истина није пријетња никоме ко нема шта да крије, али јесте наративима који се годинама у Сарајеву и другом ентитету граде и његују на селективном памћењу.
Додик је поручио да је обавеза данашњих генерација да чувају истину о Одбрамбено-отаџбинском рату, не ради освете, већ ради достојанства властите жртве и опомене будућности.
- Друштво које заборавља своје страдалнике ризикује да му се историја понови, као што се поновила деведесетих година када смо као народ "пали" на причу о југословенству и вјештачком концепту братства и јединства. Зато 27. јануар 1996. године, али и сваки датум, као и свака годишњица треба да буду тренутак сабраности, поштовања и молитве за све који су прошли голготу не само "Силоса", већ и других логора за Србе, сарајевског егзодуса, злочина у Подрињу, Херцеговини, Крајини, али и подсјетник да правда и сјећање остају дуг који се мора испунити. Да се не заборави. Да се не понови! - поручио је Додик.