Делегат Џевад Махмутовић објаснио зашто Клуб Бошњака нема основа да покрене заштиту виталног интереса на избор Владе Српске
Одлуку је коментарисао и делегат у Вијећу народа Републике Српске Џевад Махмутовић, преноси фактормагазин.ба.
В.д. предсједника Републике Српске Ана Тришић Бабић је већ трећа особа која је именована за в.д. предсједника Републике Српске. Нико никада, пред било којим судом или политичким тијелом, није проблематизовао овакав начин поступања.
Клуб Бошњака је одлуку о именовању в.д. предсједнице Републике Српске разматрао и 20.10.2025. на електронској сједници се изјаснио да нема повреде виталног националног интереса.
Питање је: како је за мање од три мјесеца в.д. предсједница "еволуирала" из особе чије именовање не повређује витални интерес, у особу чије поступање то наводно чини?
У четвртак, 22. јануара одржаће се двије сједнице Клуба бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске. На једној од њих требамо разматрати да ли одлуке Народне скупштине Републике Српске о избору предсједника и чланова Владе Републике Српске вријеђају витални национални интерес бошњачког народа.
Будући да нико са мном није разговарао, нити ме питао за мишљење о овом питању, а већ сам проглашен издајником бошњачких интереса у Вијећу народа, очито је да је судбина овако именоване Владе Републике Српске, барем у јавном наративу, стављена искључиво у руке СДА, а онда и само мене као њеног члана.
Подсјећам јавност да на изборима 2022. године СДА није имала своју листу за Народну скупштину Републике Српске, него је наступала у оквиру коалиције Покрет за државу, коју су чиниле: Странка за БиХ, СДП, СДА, СББ, ДФ, ГС, ПДА, СД БиХ, НЕС и Босанскохерцеговачки Зелени. Према Изборном закону БиХ, у Вијеће народа изабрали су ме посланици коалиције "Заједно за БиХ", а не СДА, и моје се дјеловање у Вијећу народа не може везивати искључиво ни формално ни политички за једну странку.
Први избор Владе Републике Српске: неуставност није исто што и витални интерес
Питање избора Владе Републике Српске сада већ расправљамо други пут у неколико мјесеци. У оба случаја ради се о готово истој уставноправној ситуацији.
Избор Владе Републике Српске у септембру 2025. године, са истим предсједником Савом Минићем, пратиле су расправе о легалности њеног именовања, будући да ју је предложио Милорад Додик, који у том тренутку више није био предсједник Републике Српске. О тим одлукама ових дана свој коначан став треба донијети Уставни суд БиХ, одлучујући о више захтјева за оцјену уставности одлука о избору предсједника и чланова Владе Републике Српске.
Оно што је битно: и тада су одлуке НСРС достављене клубовима конститутивних народа у Вијећу народа на изјашњавање о евентуалној повреди виталног националног интереса. Већ тада сам сматрао да је ријеч о класичном противуставном дјеловању, а не о актима којима је повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Дио делегата из Клуба Бошњака залагао се да покренемо механизам заштите виталног националног интереса, уз образложење типа: "треба ићи у правцу да се покаже правно насиље, правна несигурност која се највише одражава на Бошњаке". Дакле, правна несигурност се покушавала прогласити виталним националним интересом, иако такво нешто Устав Републике Српске нигдје не предвиђа.
Како Клуб бошњачког народа није имао потребну већину да покрене механизам виталног интереса, а то нису учинили ни други клубови, одлуке су објављене у Службеном гласнику Републике Српске и ступиле на снагу.
Одмах потом услиједила је "трка" према Уставном суду БиХ те су поднесена четири различита захтјева за оцјену уставности "спорних" одлука. Најважније је било ко ће први поднијети захтјев и ко ће то први најавити медијима. Не ради заштите Бошњака у Републици Српској, него ради скупљања јефтиних политичких поена.
Нова Влада и в.д. предсједница: исти образац, друга мета
Данас имамо готово идентичну ситуацију. Предсједника Владе Републике Српске предложила је вршилац дужности предсједнице Републике Српске, Ана Тришић‑Бабић. Медији брује да функција в.д. предсједника ентитета не постоји у Уставу Републике Српске, па да је и овај приједлог, а тиме и избор Владе, противуставан.
Прије било какве расправе, треба разликовати двије ствари:
Неуставност акта – о томе одлучују уставни судови,
Повреда виталног националног интереса – о томе се изјашњавају клубови народа у Вијећу народа.
То су двије потпуно различите категорије.
Чињенице: госпођа Тришић‑Бабић је већ трећа особа која је именована за в.д. предсједника Републике Српске. Нико никада, пред било којим судом или политичким тијелом, није проблематизовао овакав начин поступања.
Клуб Бошњака је одлуку о именовању в.д. предсједнице ентитета разматрао и 20. октобра .2025. на електронској сједници се изјаснио да нема повреде виталног националног интереса. Питање је: како је за мање од три мјесеца в.д. предсједница "еволуирала" из особе чије именовање не повређује витални интерес, у особу чије поступање то наводно чини?
Још важније: Вијеће народа нити клубови конститутивних народа немају никакву ингеренцију над радом предсједника или в.д. предсједника ентитета. Њихово дјеловање се не оцјењује кроз механизам виталног интереса.
Зато ће бити веома занимљиво видјети како ће се покушати довести у везу чињеница да је приједлог премијера упућен од в.д. предсједнице, с уставним одредбама о виталном националном интересу.
До сада нико од колега из Клуба није изнио правно ваљан аргумент у прилог покретању механизма. Медији понављају исту тезу: споран је приједлог в.д. предсједнице. Али, клубови народа у Вијећу народа немају никаква овлаштења над поступањем предсједника Репбулике Српске па ни в.д. нити је то домен виталног интереса.
Витални национални интерес није "вето", него јасно дефинисан механизам
Много пута се могло чути да је Клуб бошњачког народа "ставио вето" на одлуке НСРС. То је потпуно погрешно. Механизам виталног националног интереса на свим нивоима власти у БиХ, па и у Републици Српској, је механизам заштите виталних интереса народа, а не механизам блокаде законодавног процеса.
У Републици Српској законодавни процес се разликује од ФБиХ и државе: Вијеће народа Републике Српске није други законодавни дом. Оно не учествује у доношењу закона, одлука, именовању владе итд. Његова искључива надлежност је да оцијени да ли је неким актом НСРС повријеђен витални национални интерес конститутивног народа.
Устав РС јасно прописује шта може бити витални национални интерес. То су, између осталог:
остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима,
идентитет народа,
уставни амандмани, организација органа власти,
образовање, вјера, језик, култура и наслијеђе,
територијална организација, систем јавног информисања,
и друга питања која се третирају као витални интерес ако тако сматрају 2/3 једног од клубова у Вијећу народа – али у вези са претходно побројаним областима.
Само у овим оквирима можемо расправљати о виталном интересу.
Да ли састав Владе Републике Српске вријеђа витални интерес Бошњака?
Конкретне одлуке о избору предсједника и чланова Владе Републике Српске могле би, теоретски, повриједити витални национални интерес на основу двије уставне основе:
1. Адекватна заступљеност конститутивних народа у извршној власти
Према ономе што је на сједници НСРС изнио предложени предсједник Владе, у овом сазиву имамо пет министара Бошњака, како Устав и прописује. Клубу Бошњака преостаје да проблематизира "легитимност" тих министара, али знамо да смо годинама одбијали да отварамо питање легитимитета иједног изабраног званичника.
Посебно је проблематично што се националност једне новоизабране министрице покушава оспорити позивањем на извод из матичне књиге рођених. Сви који су икада били кандидати знају да никад нису морали доносити документ којим доказују националну припадност – изјашњавање се врши кроз обрасце Централне изборне комисије, а не кроз родне листове.
Најјаснији примјер је именовање Драгане Чавка (Ристић) у Управни одбор РТРС. Тада је Клуб Бошњака оспоравао њено изјашњавање као Бошњакиње, али је Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске одбило такве наводе, сматрајући да то питање не задире у витални национални интерес у смислу Устава Републике Српске.
2. "Друга питања" из уставне клаузуле
Посљедња тачка говори о "другим питањима" која се могу сматрати виталним интересом ако тако одлучи 2/3 једног клуба. Та одредба није отворена бјанко. Она не значи да 2/3 клуба могу произвољно прогласити било шта виталним интересом. Та "друга питања" морају бити у вези са већ набројаним областима (идентитет, заступљеност, образовање, језик итд.), а не са сваком политичком ситуацијом која некоме тренутно одговара.
Мој став и мој глас
Након свега реченог, јасно је шта мислим о покретању механизма виталног националног интереса у вези са одлукама о избору предсједника и чланова Владе Републике Српске:
ради се о спору око уставности који би евентуално могли разматрати уставни судови, а не о повреди виталног националног интереса Бошњака у смислу Устава Републике Српске.
Како ћу гласати одлучићу сутра на сједници Клуба, у складу са Уставом, властитим разумијевањем права и савјешћу, а не према етикетама које добијам ових дана. Ипак, јутро је боље од вечери.