Гујон: Питање одузимања српске имовине тражи озбиљну пажњу међународне заједнице
- То је озбиљан разлог за забринутост, али, нажалост, није изолован инцидент - рекао је Срни Гујон.
Гујон је указао да је ријеч о наставку једног процеса на који је често упозоравао још у вријеме када је био на челу Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Он је напоменуо да у Федерацији БиХ /ФБиХ/ већ годинама траје такозвана хармонизација земљишних књига и катастра, која сама по себи не би била спорна да се спроводи транспарентно, правично и уз пуно поштовање права стварних власника.
- Међутим, у пракси се често дешава да у одсуству власника или услед недовољне информисаности, имовина која је деценијама, па и вековима припадала Србима или Српској православној цркви, буде преписана на државу, кантон или општину - упозорио је Гујон.
Према његовим ријечима, посебно је проблематично то што се позиви носиоцима имовинских права не достављају лично, већ се објављују у службеним гласилима и појединим дневним новинама, до којих велики број Срба у расејању уопште не може да дође.
Гујон је подсјетио да је у ФБиХ 1991. године живјело више од 540.000 Срба, док их је, према посљедњем званичном попису из 2013, остало свега 56.000.
Он је ннавео да је, према најновијим процјенама Федералног завода за статистику и релевантним анализама, тај број данас додатно смањен и креће се око 36.000.
- Истовремено, процјењује се да око 400.000 Срба широм свијета полаже право на непокретности у ФБиХ. У таквим околностима, имовина се лако губи не због правног основа, већ усљед административних процедура, неадекватног обавештавања и објективне немогућности да расељени власници благовремено реагују - указао је Гујон.
Према његовим ријечима, оно што додатно забрињава јесте чињеница да је у овом конкретном случају ријеч о имовини Српске православне цркве, гробљима и капелама.
- Дакле, о мјестима дубоког духовног, културног и идентитетског значаја. Имовина која је припадала Србима пијре рата, која је опстала чак и током ратних сукоба, не сме да се изгуби у миру, под плаштом административних процеса - рекао је Гујон.
Он је оцијенио да је случај у Мостару јасан сигнал да овај проблем и даље траје и да захтјева озбиљну пажњу домаћих институција, али и међународне заједнице.
- Поштовање имовинских и вјерских права један је од темељних европских стандарда и не сме бити селективно. Само досљедна примјена права, једнака за све народе и вјерске заједнице, може допринети истинском помирењу и стабилности у БиХ - поручио је Гујон.
Општински суд у Мостару уписао је у грунтовницу да је "држава" власник православног гробља у мостарском насељу Врапчићи, чији је посједник Српска православна црквена општина.
Одлуком овог суда исто је учињено и са капелом и још једним православним гробљем на другој парцели.