Министарство финансија: Континуирано призивање економског слома не доприноси економском развоју Српске
Поводом навода изнесених у појединим медијима о задуживању Републике Српске, из Министарства финансија Срни су рекли да сматрају неопходним да јавности укажу на низ нетачних, поједностављених и тенденциозних тумачења која не одражавају стварно стање јавних финансија нити основне принципе функционисања финансијских тржишта.
- Прије свега, важно је нагласити да се у анализама које се периодично пласирају у јавност упорно мијешају појмови ликвидности, солвентности и тржишних услова финансирања, што доводи до погрешних и сензационалистичких закључака о наводној фискалној неодрживости Републике Српске - истакли су из Министарства финансија.
Тврдње да висина каматне стопе директно и искључиво одражава "непоузданост" дужника, кажу у Министарству финансија, представљају поједностављење које не одговара стварности финансијских тржишта.
- Каматне стопе зависе од читавог низа фактора, укључујући рочност задужења, врсту финансијског инструмента, структуру тржишта, ликвидност, регулаторне захтјеве и расподјелу каматног и валутног ризика. Поређење каматних стопа по којима се задужују грађани и каматних стопа по којима се задужује Република Српска је методолошки погрешно. Грађани се углавном задужују дугорочно, уз колатерал и промјењиву каматну стопу везану за еурибор, док се Република Српска доминантно задужује путем краткорочних и средњорочних инструмената са фиксном каматом, у условима ограничене дубине домаћег тржишта капитала. Виша камата у таквом случају не представља 'казну', већ тржишни одраз рочности, ликвидности и структуре инструмента - појаснили су из Министарства финансија Српске.
Нагласили су да таква пракса није специфичност Републике Српске, већ је уобичајена у цијелој Европи и региону.
- Изјаве економисте Зорана Павловића, којима се задуживање Републике Српске своди на наводну 'чисту трговину новцем' и готово аутоматско остваривање профита банака, представљају грубо поједностављење и погрешно тумачење основних принципа финансијског система. Тврдња да банке 'узимају новац од грађана по 2,5 до три одсто и пласирају га владама по 5,5 одсто' уз имплицитну поруку да се ради о сигурној и безризичној заради, игнорише кључне елементе банкарског пословања: регулаторне захтјеве за капиталом, обавезне резерве, трошкове ликвидности, ризик рочности, трошкове управљања и резервације за кредитни ризик - истакли су из Миинистарства финансија Српске.
Напоменули су да разлика у каматним стопама није исто што и профит, а представљање тог односа као једноставне аритметике показује недостатак озбиљне финансијске анализе.
- Посебно је проблематично што господин Павловић већ дужи низ година у јавном простору износи тврдње о неминовном финансијском колапсу, немогућности сервисирања обавеза и неодрживости јавних финансија Републике Српске. Упркос тим континуираним најавама, Република Српска све своје обавезе сервисира уредно и на вријеме, редовно рефинансира доспјеле обавезе и задржава приступ тржишту капитала. Чињеница да се најављени сценарији банкрота упорно не остварују озбиљно доводи у питање аналитичку утемељеност таквих процјена - навели су из Министарства финансија за Срну.
Додатно, поређења са мјерама које су поједине земље уводиле у ванредним околностима, попут Мађарске, навели су, износе се без икаквог контекста институционалног, регулаторног и фискалног оквира у којем су те мјере донесене.
- Таква селективна и популистичка поређења не представљају релевантан аргумент у озбиљној расправи о јавним финансијама, већ служе искључиво стварању негативног наратива без утемељења у реалним показатељима. Јавни дискурс о задуживању захтијева одговорност, прецизност и досљедност. Континуирано изношење драматичних оцјена које се не потврђују у пракси не може се сматрати стручном анализом, већ понављањем унапријед формираних ставова који не пролазе тест стварности, констатовали су из Министарства финансија.
Додали су да реторичка питања о томе "ко ће враћати дуг" игноришу основне принципе јавних финансија.
- Јавни дуг се не посматра кроз апсолутан број становника, већ кроз однос дуга према БДП-у, фискални капацитет и динамику привредног раста. Демографски изазови постоје у цијелој Европи, али они сами по себи не значе фискални колапс нити немогућност сервисирања обавеза. Критички осврт на задуживање је легитиман и пожељан, али мора бити заснован на чињеницама, економској логици и потпуном сагледавању контекста. Селективна поређења, поједностављена тумачења и континуирано призивање финансијског слома не доприносе објективном информисању јавности и економском развоју, него искључиво стварању незадовољства међу грађанима на основу тих лажи и полуистина - указали су из Министарства финансија.
Поручили су да ће Република Српска и даље водити одговорну политику управљања јавним финансијама, засновану на реалним тржишним условима и уредном извршавању свих преузетих обавеза.