latinica  ћирилица
12/01/2026 |  17:39 ⇒ 19:50 | Аутор: РТРС

Церић не одустаје од сулуде идеје о тзв. босанској православној цркви (ВИДЕО)

Оживљавање духова НДХ фашизма, домобранства, Ханџар дивизије, Јасеновца и других логора из Другог свјетског рата - тако у Српској православној цркви оцјењују изјаву бившег поглавара Исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића о оснивању такозване босанске православне цркве.
Мустафа Церић - Фото: РТРС
Мустафа ЦерићФото: РТРС

Церић је категоричан да је ријеч о мирољубивој идеји, док му епископи Српске православне цркве поручују да је то позив на рат.

У Исламској заједници у БиХ ограђују се од оваквих изјава.

"Босанска духовност, босанска државност, историјски континуитет, босански културни простор" - иако би се под све ове појмове могао ставити префикс такозвани, тиме је бивши поглавар Исламске заједнице и несуђени члан Предсједништва БиХ, правдао идеју о тзв. босанској православној цркви. Њу би да успоставља или, како он то види, обнавља.

- Ако је Босна кроз историју имала властиту аутокефалну цркву, онда је сасвим логично да у савременом добу, у ком се идентитети поново преиспитују, Босна има и своју аутокефалну православну цркву, са властитим канонима, властитим сједиштем и јасном лојалношћу босанској државности - рекао је Церић.

Митрополит дабробосански Хризостом поручује да је то сулуда идеја. Подсјећа да бројни историјски документи свједоче да је православна црква у БиХ постојала чак и прије Светог Саве и никада није било ниједне друге осим српске. Церићев приједлог пореди са идејама некадашње НДХ.

- Исте су то главе, Анте Павелића и Мустафе Церића, да он оснује хрватску православну цркву, да затре српску православну цркву и затре српски народ на начин да ће једну трећину побити, једну трећину прекрстити, једну трећину протјерати из НДХ - каже митрополит.

Митрополит Хризостом истиче да о Церићевом исламском екстремизму свједоче и бројни текстови у медијима. Говорио је и писао о томе да је српски и православни народ болестан и да га треба лијечити.

- Он је 1999. године говорио о болести српског народа само зато што се Срби осјећају православним Србима и што нису прихватили нити доктрину Анте Павелића нити његову доктрину из 1991., 1992. године - наводи митрополит.

Да ли Ћерић не зна или се прави да не зна да је хришћанство у Босни много старије од саме Босне, пита епископ бихаћко-петровачки Сергије. Подсјећа да је Свети Сава лично након добијања аутокефалности основао епархије чији су епископи управљали Црквом западно од Дрине. Наглашава да историјске чињенице не може понишити никаква новоформирана црква.

- О томе нема говора. Ако ће сви муслимани прећу у православље, онда ћемо разговарати о томе - јасан је епсикоп Сергије.

Митрополит зворничко-тузлански Фотије сматра да Церић овим приједлогом најављује нови рат на простору БиХ.

Да Церић нема намјеру да одустане од идеје и да у њој не види ништа спорно, јасно се чита из одговора митрополиту Фотију. Наставио је да правда, оцјењујући је као мирољубиву. А она је све, само то не, сматра декан Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого.

- Несхватљиво је да 2026. године злодуси рата који су довели до рата, тај покушај да се српски народ сведе на статус раје о чијој ће судбини одлучивати неко у Сарајеву, е тај злодух који је довео до трагичног рата 1992. године, тај злодух Мустафа Церић данас покушава да извуче уз боце - наглашава Ђого.

Слично је, подсјећају саговорници, изјављивао и украјински предсједник Владимир Зеленски, а на овим просторима раније и бивши црногорски предсједник Мило Ђукановић.

- Видјели смо шта се десило у Црној Гори кад су покушали да праве државу пошто пото, па су покушали да праве и цркву, па им се ево чини ми се урушава и држава, а од цркве су направили циркус. Говорим о путујућем циркусу Мираша Дедеића. Ако господин Церић има претензије да се бави црквеним питањима, ено му Дедеића, па нека са њим прави - поручује социолог Владимир Васић.

Након позива да се изјасне о Церићевим иступима и кажу да ли их представља, огласила се и Исламска заједница у БиХ.

У саопштењу наводе да им је неприхватљиво довођење у питање дјеловања, организације или канонски основе традиционалних цркава и вјерских заједница и било чије уплитање у њихов рад.

Кажу да овакве расправе нису конструктивне нити доприносе међусобном уважавању које нам је, наглашавају, у овом тренутку тако потребно.