Српска уводи отворено банкарство, први корак ка усклађивању са ЕУ (ВИДЕО)
Рачуни се неће морати плаћати искључиво преко банака, готовина се неће морати подизати искључиво на банкоматима, једном апликацијом моћи ће се управљати рачунима у више банака. Када прође парламентарну процедуру, Закон о платним услугама, тренутно усвојен у форми нацрта, требало би да донесе оно што заговара – отворено банкарство.
- Поред банака, сада ће послове платног промета моћи да обављају и други, као што су микрокредитне организације, хибридна друштва, д.о.о. или а.д. која ће искључиво да се баве тим послом, као и издаваоци електронског новца. У Српској већ имамо три издате лиценце, и они ће моћи да се баве тиме - рекао је Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске.
Све ово у земљама Европске уније доступно је од 2018. године. У региону, европским финансијским трендовима највише се приближила Србија која је отворено банкарство омогућила прошле године.
У банкарском сектору поздрављају први корак ка доношењу Закона о платним услугама, иначе једног од услова за приступање Европској унији.
- Доношењем ових закона се и банкарском сектору на одређен начин смањују одређени лимити који се тичу иновативности. Ми заиста очекујемо да ћемо у наредном периоду имати један процват технолошких услуга и сервиса који ће бити везани за платни промет, односно плаћања - изјавио је Едис Ражаница, директор Удружења банака БиХ.
Садашњи платни промет неопростиво је спор, па ће новац који пошаљете у петак поподне, на рачун примаоца стићи тек у понедјељак. С друге стране, нови сервиси, како се процјењује, требало би добар дио готовине да пренесу у безготовинске токове.
Своју шансу, стога, виде и институције за издавање електронског новца, чије је пословање такође релативно скоро законски дефинисано. У бањалучкој "Лови“ кажу да први пут банке неће држати монопол у платном промету.
- То је кључно за становништво, грађане и привреду, јер се ствара конкуренција банкама у платном систему, што би у коначници требало довести до јефтинијих, бржих, модернијих платних услуга и електронског плаћања - истиче Борис Мајсторовић, директор институције за издавање електронског новца "Лова“.
Шупут истиче да што је више учесника и ако нешто није под монополом, свакако ће бити јефтиније, јер ће се људи борити на тржишту да привуку клијенте.
Погодности очекује и привреда, посебно ако се зна да је доношење овог закона један од услова за приступање БиХ СЕПИ – европском платном систему за прекогранична плаћања евром.
- Оно што је за нас интересантно, а на што привредници имају примједбе, је да су трошкови међународних трансакција у платном промету доста високи и с тог аспекта очекујемо да би банке могле имати разумијевања да смање новчане накнаде по питању ино дознака - нагласио је Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске.
Сви признају да је наше друштво традиционално и даље окренуто готовинском плаћању, те да се готовина и картица и даље не гледају истим очима. Новине ће, очекује се, први прихватити млади, који већ сада од финансијских услуга траже да су једноставне, јефтине и брзе.