У Требињу отварање најсавременије болнице - најзначајнији пројекат у здравственом систему Српске (ВИДЕО)
На 17.000 вадратних метара нове болнице у Требињу, биће смјештене најсавременије дијагностичке и операционе сале, собе за пацијенте са 281 креветом и све неопходне пратеће службе. Грађани овог дијела Републике Српске добијају најсавременије здравствене услуге, а медицинско особље најбоље услове за рад.
- Сада смо заиста добили јако лијеп и савремен простор. Осим тог простора, ту је смјештена и савремена опрема и то је оно што ће унаприједити квалитет и обим наших услуга - рекла је шеф Службе за радиолошку дијагностику у болници “Свети архиђакон Стефан – девети јануар” Требиње Радмила Илић.
- Болница новог доба. Болница која ће у наредном периоду да буде бисер, не само Требиња, него и Херцеговине. Имамо разне идеје, да проширимо здравствени туризам, да направимо да људи из Хрватске и Црне Горе долазе овдје да се лијече - истакао је директор Болнице Требиње Недељко Ламбета.
Треба, ипак, подсјетити да ово није први објекат ове врсте у Херцеговини. Још 2014. отворена је савремена болница у Невесињу, специјализована за хирургију, дијагностику и најкомпликованије оперативне захвате. Ријеч је о задужбини великог хуманисте Михајла Лабала, у коју је и Влада Српске уложила око 4 и по милиона марака.
Само годину дана раније и грађани Семберије на располагање су добили модерну здравствену установу. У болницу Свети врачеви Влада је уложила 70 милиона марака, док је из градске касе додато још 13 милиона. О важности те инвестиције говори и број пацијената у болници.
- Морам да напоменем да је те 2013. годинем број пријема био негдје око 12.500, а већ ове године то ће превазићи цифру од 25.000 - рекао је в.д. директора Болнице "Свети врачеви" Бијељина Микајло Лазић.
Боље услове за лијечење од 2018. године добили су и становници сарајевско-романијског региона . У изградњу Болнице "Србија", која је рађена по највишим европским стандардима, уз велику помоћ управо Србије и предсједника Александра Вучића, уложено је 54 милиона марака. А шест година касније, у партнерству са кинеском компанијом Чајна Синофрам, реализована је још једна важна инвестиција у домаћем здравственом сектору болница "Свети Лука" у Добоју, вриједна више од 100 милиона марака.
- Са новом опремом смо добили могућност да унаприједом наше здравствене услуге, што смо у ових пет година и радили. Наравно, са друге стране, омогучена је и редовна едукација наших љекара, нарочито спцијализаната на модерним апаратима и могућност увођења најсавременијих процедура - нагласио је помоћник директора за медицинске послове у Болници "Србија" Источно Сарајево Ђорђе Пејић.
- Доста нам је лакше радити. Ми смо, као служба, били одвојени горе на спрату. Сад смо овдје, на једном спрату, све нам је под једним кровом, не идемо вани, да ли пада киша или не, нама је свеједно - истакла је главна сестра Службе гинекологије и акушерства добојске болнице "Свети апостол Лука" Сандра Симић.
Паралелно са изградњом нових болница, није запостављена ни модернизација већ постојећих. Значајна средства уложена су у реконструкцију и опремање објеката у Фочи, Зворнику и Приједору. А, највише је улагано у највећу и најважнију здравствену установу – Универзитетско-клинички центар Републике Српске у Бањалуци. У реконструкцију, доградњу, изградњу нових блокова и модернизацију постојећих уложено је више од 200 милиона марака, али ту није крај.
- Тренутно се изводи издградња зграде за онкологију и хематологију, што је исто капитална инвестиција. Такође, оно што је моја жеља и намјера јесте у наредном периоду да се уради реконструкција зграде педијатрије и гинекологије, односно матернитеа и то су неки капитални пројекти које планирамо у наредном периоду - навео је в.д. директора УКЦ Републике Српске Никола Шобот.
Република Српска сада је премрежена савременим болницама и медицинским објектима, а грађанима сваког њеног региона омогућено је много квалитетније лијечење него прије само десетак година.
- Што је и циљ од почетка и овог и претходног мандата, а то је да стандардизујемо услугу у Републици Српској, да покушамо исти квалитет услоге обезбиједимо пацијентима, без обзира гдје се они налазили, прије свега када говоримо у услузи примарне здравтсвене заштите - додао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић.
А у наредном периоду радиће се и на унапређењу приватне здравствене заштите и додатном јачању медицинских кадрова, најавио је Шеранић. Пажња ће, такође, бити усмјерена и на и на друге области у здравству, попут коришћења бањских потенцијала за рехабилитацију и пројекте попут недавно отворених Терми Бањалука.