Цвијановић: Свијет се мијења, али у ФБиХ то не виде
Навела је и да постоји растућа свијест у свијету о томе шта су проблеми БиХ.
- Постоји и растућа свијест о томе да Република Српска брани себе. Чула сам на многим важним адресама да ће Сарајево морати да призна и препозна Републику Српску. То су ствари које су много другачије у односу на оно што смо раније слушали. Цијели свијет се мијења, али у БиХ ми дјелује да сви не разумију да се то дешава - поручила је Цвијановићева уз жељу да у новој години сви грађани и институције Републике биљеже успјехе.
Крајем прошле године у разговору сте нам рекли да постоји рецепт да свима у БиХ буде боље. Да ли је тај рецепт примијењен?
- Када погледам претходну годину јасно је да рецепт није примијењен и да постоје неки који су невољни да било шта раде када је ријеч о том питању, да ствари поправљају, усаглашавају, да бисмо ушли у неке другачије воде које неће бити ово што смо имали прилику да видимо. Ако погледамо како је протекла ова година, колико је било изазова и колико је било вјештачки наметнутих и неуставних ствари и тема које су биле диктиране од страног фактора, прије свега од Кристијана Шмита, онда ћемо видјети да је цијела БиХ утонула у можда још једну већу кризу. То је једно стање летаргије, непостојања могућности договора, непостојања воље да буде нађено компромисно рјешење. Нама је тешко успоставити тај мост правог стварног разговора са политичким Сарајевом, с обзиром на то да су њихови политички апетити значајно већи од оног што им припада по Уставу и ту је заправо сав проблем. С друге стране дио међународног фактора настоји да охрабри те њихове политичке апетите и због тога ствари постају компликованије.
Због чега њима није стало да БиХ напредује?
- То свако посматра на свој начин. Дакле, у политичком Сарајеву они гледају да они имају рецепт. Тај рецепт је да централизују, премјештају на ниво БиХ, управљају помоћу страних алата као што су високи представник и стране судије у Уставном суду. Дакле, они се ослањају на оно што су стране интервенције и због тога није могуће заправо да држава сама од себе продише и да почне да ради оно што је њен посао. Ту мислим на институције које су демократски изабране и оне треба да имају демократски капацитет. Дакле, не можемо имати било кога ко се поставља изнад тако изабраних институција. Све оно што смо ми гледали у ових претходних годину дана, а и много пута прије тога, у суштини показује да смо у тоталном раскораку. Када је ријеч о институцијама Републике Српске, постоји увјерење, вјера и опредјељење да свако ради у складу с оним што му је Устав дао, да комуницира са другима. То је нужна ствар. Макар се и не слагали, дијалогом треба да рјешавамо одређене ствари. Међутим, наше колеге у Сарајеву не ослањају се на домаћу памет и способност, на капацитете институција, него на интервенције које су најчешће бруталне, а које су невиђене у свијету у овом периоду модерног човјечанства.
Али то нигдје не води...
- Наравно да не води. То је сасвим јасно. Дакле, имате ситуацију у којој држава животари. То је тако. С друге стране постоји и свијест о томе да имамо многе важне теме које су заобиђене у БиХ. Мало пажње се посвећује томе да у сфери разговора буду тражена рјешења за оно што би било заједнички корисно за све у економском смислу. Ако имате ослањање на странце и страни интервенционизам, онда та држава вене. Она не може да цвјета никако. Она не може чак ни да живи неки пуни институционални живот. Сада се то види. Због тога је све већа обавеза свих нас, оних који су изабрани у Републици Српској, а раде на нивоу БиХ у заједничким институцијама, и свих оних који представљају све оно што је институционална сфера Српске, да се са пуно више воље и елана трудимо да надомјестимо оно што недостаје у међусобној комуникацији са људима из другог ентитета и нивоом БиХ те да појачамо активности са оним чиме смо ми задовољни у Републици Српској. Влада Српске ради пуним капацитетом, остварује одређене важне помаке и резултате када је ријеч о повећању плата, пензија и свих других материјалних давања. Осим тога отвара се и простор за неке друге инвестиције. Имамо и охрабрујуће информације када је ријеч о том питању, а једна од најновијих је да се поједине компаније из других држава селе у Републику Српску. Такав је случај са израелском фирмом која измјешта своје производне капацитете из Турске у Српску. Ријеч је о фирми која ће запошљавати 150 радника.
Може ли земља опстати без поштовања дејтонских принципа и загарантованих права народа?
- Није могуће да опстане уколико не буду поштовани темељни принципи. Ту прије свега имамо конститутивност и равноправност народа, занемарујући демографски фактор у свему томе. Права су једнака за све, без обзира на то који је број или популациона величина било којег од народа. Наравно, имате уређење које је подијељено територијално, дакле, Републику Српску, ФБиХ те Брчко дистрикт. Оно што је посебно важно су уставни механизми заштите и конститутивности народа, али исто тако и ентитета. То су принципи на којима је успостављена БиХ. Не могу замислити да она функционише као нешто што би било централизовано, милитаризовано и слично, јер би то значило гажење ових принципа и неизвјесну будућност. Све што смо радили у Републици Српској свих ових 30 година је била борба против такве недејтонске централизације. Мада треба признати да се она ипак дешавала на различите начине, кроз интервенције странаца, притиске на домаће институције. У неком периоду чак и кроз наивност да ће нешто бити боље, функционалније, економичније, рационалније, тако што ће се пребацити на ниво БиХ. Све се то показало у пракси контрапродуктивно, што значи да се треба вратити на оно што је базично, принцип Дејтона, да би држава могла да функционише. Нико никоме не треба да буде сметња, да блокира пројекте, да намеће своју политичку, економску, финансијску или било какву другу вољу. Па, колико је новца било заробљено на нивоу БиХ, у смислу да нису дјеловале институције на начин да тај новац буде распоређен људима, онима којима припада. Пуно је парадокса и апсурда у БиХ. Све оно што нормалне државе раде да би боље стајале економски, политички, у социјалној сфери овдје се гуши, јер постоје политички апетити који не дају да се било шта дешава и да то иде на неки нормалан начин.
И током 2025. било је Вашег прегласавања у Предсједништву, између осталог када је ријеч о буџету. Шта нам то говори?
- Говори нам да се никада не смијемо одрећи принципа заштите које имамо. Да немам у Предсједништву оне принципе заштите које имам другачије би ствари изгледале. Да немамо у Парламентарној скупштини и у Предсједничком дому и Дому народа исте те уставно загарантоване механизме заштите све би било другачије. Били бисмо прегласани и неко други би у Сарајеву утврђивао онако како жели економске и социјалне приоритете, али и оне када је ријеч о запошљавању, инфраструктури. БиХ може функционисати само онако како је замишљено, јер да је ова земља могла да има неки другачији живот, онда не би био направљен Дејтонски споразум и не би БиХ профункционисала на тај начин. Дејтонски мировни споразум је утемељио мир, али је исто тако нама утемељио, верификовао неку уставну структуру која је сасвим другачија од онога што је некада био уставни или институционални живот БиХ, када је била у саставу бивше Југославије. То су реалности. Е, сада што се неке наше колеге не могу помирити с тим реалностима, сањају неку БиХ која је из оне предратне бивше југословенске републике постала нека унитарна земља, то је њихов проблем.
Година је обиљежена посљедицама правоснажне пресуде против Милорада Додика. Да ли је и колико усљед свега нарушена позиција предсједника Републике?
- Намјера тог цјелокупног судског поступка и уопште интервенције која је дошла од Кристијана Шмита, а која је неуставна, била је да се уруши институционална структура Републике Српске. Сам тај поступак никада није смио ни требало да се деси, али у овој држави гдје имате интервенционизам ове врсте, а који је бруталан, дивљи, неодговоран, неконструктиван, дакле врло погрешан, неуставан и недејтонски, можете да видите и да доживите овакве ствари. Али треба имати стрпљења. То су ствари које се распетљавају. Сам тај поступак је био с намјером урушавања институција, превасходно предсједника, али и Народне скупштине РС и Владе. Међутим, ми смо и даље живи. И то виде и у Сарајеву, као и они који су све то проузроковали. Живи смо и намјеравамо да будемо живи. Институције раде свој посао и намјеравају да јачају. Политика је таква, у разним периодима прибјегавамо разним борбама и разним средствима да бисмо се одупрли нечему. Сваки период носи неку своју лепезу политичких инструмента које користимо. Тако и овај период користимо за припрему нечега што би требало да разријеши многе проблема с којима смо суочени.
Да ли је Српска добро поступила када је повукла одређене законе и закључке усвојене у парламенту, а као првобитни одговор на пресуду?
- Добро је поступила онда кад их је доносила и добро је поступила онда када је одлучила да их стави ван снаге. Ти закони су доношени с одређеним циљем, али исто тако и оног дана кад је одлука била да се ставе ван снаге, имала је своју сврху и циљ. Народна скупштина је била врло храбра у цијелом овом периоду. И кроз тај тешки период је прошла одговорно у оба случаја. Дакле, без такве ситуације и без таквог активизма од стране Народне скупштине никада не бисмо могли да изађемо на међународну сцену и учинимо то јавно доступним и разумљивим великом броју људи. То је био велики подухват, врло ризичан. Али тај ризичан подухват који некада морате да повучете дошао је до оне суштине коју смо ми хтјели да постигнемо, а то је да се о овом проблему БиХ прича на тај начин. Много је ту ствари које су биле продукт међународног интервенционизма, на што се тада реаговало. Отворили смо врата за неке разговоре који теку. Постоји далеко веће разумијевање за оно што је Република Српска. Она није никакав реметилачки фактор, него се бори за своју уставност, неће од ње да одустане, бори се коначно и за уставност цијеле БиХ, али и вољу народа која је легитимна тиме што је изгласана на фер и демократским слободним изборима, као што је то био случај прије три године када смо бирали предсједника Републике Милорада Додика. То су све ствари које сада добијају сасвим једну другачију димензију на мјестима гдје је нама важно да се то разумије. За многе људе у међународном фактору је врло тешко да повуку неке драстичне потезе који ће промијенити њихов начин функционисања овдје. У једну руку их и разумијем. Јер то би онда значило да они сами признају да су направили велику грешку. Али су је направили. Признали или не.
О свему сте овом говорили и у Савјету безбједности УН. Да ли је свијет чуо и добро разумио стање у БиХ?
- Пуно боље него икад раније. Говор је само требало да појасни одређене ствари о којима смо ми писали на различите адресе, очекујући да дође неко ко ће то моћи да разумије. И десило се тако да су почели да долазе негдје на власт у страном свијету и људи који то могу да разумију. Сада не можете да чујете да било кога оптужују. Прије су увијек говорили против Републике Српске, спомињали су предсједника и коју год су стигли од институција. Дакле, имали смо један заиста избалансиран приступ у којем су САД у ових годину дана или мање од годину дана хтјеле да покажу да се треба рехабилитовати улога. Прво, договор као принцип, консензус као принцип и коначно да је то консензус конститутивних народа. А при томе не оптужујући било кога и не хвалећи улогу високих представника па ни персонално неког ко је то у овом случају, а многи мисле да је то Кристијан Шмит.
Да ли БиХ има времена да пронађе и примијени рецепт с почетка разговора?
- Не знам да ли има времена. Дакле, ствар је политичке воље. Што се тиче Републике Српске све институције су спремне за разговор, договор, али исто тако и одлучност да се не да оно што је наше. Не желимо да узмемо ништа што припада ФБиХ, па ни оно што припада нивоу БиХ, који је заједнички. Увијек смо за то да буде нађено рјешење које ће превладати нешто што је вјештачко. Увијек смо за то да буде нешто производ домаћих институција, а не наметнутих рјешења која су, дакле, само још једна од ствари у оквиру неког великог експеримента који смо ми овдје проживљавали.
Како гледате на блокаде значајних пројеката у Сарајеву, а које Српска треба да реализује са Србијом? Ту је, између осталог, и градња аеродрома Требиње.
- Србија је изразила интересовање да буде инвеститор или да ради заједно са Републиком Српском када је ријеч о том пројекту. Дакле, наишли смо на проблеме који су типична опструкција која долази из Сарајева. Један од пројеката је и ХЕ "Бук Бијела", који може да допринесе енергетском сектору Републике Српске, а исто тако наравно и Србије. А чим је пројекат Републике Српске требало би да разумију да се односи и на цијелу БиХ. С друге стране имали смо ситуације такве и кад су у питању одређени подухвати који су у вези са Хрватском и Републиком Српском. Мислим да ће се те ствари морати распетљавати тако да ће и Република Српска морати да налази рјешења да сама реализује одређене пројекте и да доскочи свим тим блокадама.