Raiffeisen bank: Благи опоравак у другом дијелу године уз оптимизам за наредни период
Тако је реални раст БДП-а у првој половини године износио 1,8 одсто на годишњем нивоу, као одраз успорене домаће потрошње и инвестиција те негативног доприноса нето извоза укупном расту.
Комбинација фактора, укључујући политичку нестабилност и неизвјесност, ослабљену домаћу потрошњу, примарно је допринијела успоравању раста.
Нагло успоравање промета малопродаје и инвестицијских активности сигнализирало је суздржаност потрошача и инвеститора, док су растућа инфлација и раст трговинског дефицита додатно замаглили економске изгледе у првом дијелу године.
- Међутим, високофреквентни показатељи указали су на прве знакове опоравка већ у другом кварталу, док је јачање позитивних кретања у појединим сегментима економије током љетних мјесеци додатно учврстило тренд. Очекује се да ће наведена динамика резултирати бржим растом БДП-а у трећем кварталу 2025. године, процијењеним на 2,2 одсто на годишњем нивоу. Промет малопродаје, један од кључних индикатора приватне потрошње, излази из негативног тренда већ у мају. Ипак, стабилнији знакови опоравка постају видљиви тек током трећег квартала, уз просјечан годишњи раст од 2,4 одсто - навели су аналитичари сектора Истраживање, стратегија и ЕСГ управљање Raiffeisen банке у Босни и Херцеговини.
Иако је овај раст знатно испод просјека претходних година, он је у складу с очекивањима за текућу годину, уз претпоставку даљег јачања у четвртом кварталу.
- Динамика вањске трговине показује снажнији раст извоза робе током већег дијела године у односу на увоз, након двије године изражених негативних трендова, што представља позитиван сигнал у контексту глобалних поремећаја и благог опоравка потражње из ЕУ – тржишта које доминантно обликује ову сферу економије. Ипак, континуирани раст вањскотрговинског дефицита од око 3 одсто на годишњем нивоу указује да је за снажнији импулс опоравка и одржив раст БДП-а потребно више структурних помака, поготово када је у питању индустријска производња. Позитивно је да је БДП извјештај за други квартал показао како су сектори прерађивачке индустрије те велепродаје и малопродаје поново ушли у благо позитивну зону након контракције на почетку године, те се наведени тренд очекује и у остатку године. Услужни сектор остао је отпоран, при чему су смјештај, ИТ услуге и транспорт забиљежили најдинамичније стопе раста, ублажавајући структурне слабости и подржавајући укупну економску стабилност. Заједно, ови сектори наглашавају помак ка економији заснованој на услугама и знању, помажући да се ублажи спорији учинак традиционалних индустрија које и даље карактеришу економију БиХ - истакли су аналитичари сектора Истраживање, стратегија и ЕСГ управљање Raiffeisen банке у Босни и Херцеговини.
Тржиште рада током 2025. године показује релативну стабилност упркос шоковима с почетка године.
Службена стопа незапослености у октобру износила је 26,9 одсто, што је испод нивоа забиљеженог крајем 2024. године.
Међутим, структурни показатељи указују на изазове: запосленост је смањена за 2,8 хиљада у односу на крај 2024. године, док је број незапослених на евиденцијама нижи за преко пет хиљада.
Истовремено, укупна радна снага биљежи пад од осам хиљада, што сугерише незавидан тренд изласка с тржишта рада, миграција према ЕУ и убрзаног пензионисања које надмашује запошљавање младих.
Позитиван елемент остаје снажан раст просјечних плата, потакнут повећањем минималне плате те усклађивањима плата унутар различитих сектора.
Просјечан раст прелази 13 одсто, чиме 2025. постаје четврта узастопна година двоцифреног раста плата у БиХ.
Инфлацијски притисци су се поново појавили 2025. године вођени првенствено растом цијена у сегметну хране и услуга, те накадно растом цијена електричне енергије и трошкова становања.
Посљедично, инфлација је у другом дијелу године премашила четири одсто, док се просјечна годишња стопа у 2025. години процјењује на око 3,9 одсто.
У наредном периоду очекује се стабилизација на нижем нивоу (2,3 одсто у средњем року), али и даље изнад предпандемијског нивоа, усљед интензивније приватне потрошње потакнуте растом плата и дознака, те усљед значајне зависности од индустријског и прехрамбеног увоза.
Глобални шокови цијена енергије и пољопривредно-прехрамбених производа остају кључни ризик за дугорочну стабилност цијена.
Као посљедица претходно наведених трендова, прогноза економског раста за 2025. креће се на нивоу 2,0 одсто годишње, уз очекивано постепено убрзање на просјечне стопе раста током 2026. и 2027. године од 3 одсто.
Босна и Херцеговина улази у наредни период с опрезним, али позитивним очекивањима. Кључни предуслов за остварење овог сценарија је досљедна реализација Реформске агенде, усвојене концем ове године, која обухвата модернизацију управљања, јачање институционалних капацитета, подстицање конкурентности приватног сектора те трансформацију пословања ка одрживим изворима. Ове реформе су од суштинског значаја за отклањање структурних слабости, повећање инвестиција и стварање повољнијег пословног амбијента.
- Успјешна имплементација реформи отвара простор за снажнију интеграцију Босне и Херцеговине кроз План раста за Западни Балкан, регионалну иницијативу која има за циљ убрзање економске конвергенције и јачање повезаности са ЕУ. Тиме би се омогућио не само бржи раст, који би могао премашити и четири одсто годишње, већ и дугорочна стабилност и отпорност економије на вањске шокове. Међутим, ризици остају присутни кроз глобалну волатилност цијена енергије и хране, умјерен раст европске економије, те ограничену вањску потражњу и унутрашње слабости које могу успорити динамику опоравка. С друге стране, позитиван импулс који може оснажити правовремену имплементацију неопходних реформи и јачање инвестиционог окружења представљају кључну прилику за привлачење капитала и повећање продуктивности што отвара простор за додатни раст бх. економије у средњем року - наводе аналитичари Raiffeisen банке у Босни и Херцеговини.