Прихватни логор Земун мјесто страдања великог броја Козарчана
Отварању изложбе у Централној кули данас је присуствовала директор Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" Тања Тулековић, заједно са кустосима установе, Дејаном Мотлом и Мирком Димићем.
У изјави Срни Тулековићева је навела да су Меморијални центар "Старо Сајмиште" и "Спомен-подручје Доња Градина" у претходном периоду сарађивали на пољу документовања историјских чињеница кроз научне конференције, а овај пут и кроз изложбу "Прихватни логор Земун 1941-1944".
- За ову изложбу смо уступили одређени материјал што додатно истиче важност сарадње наших установа. Прихватни логор Земун мјесто је страдања великог броја Козарчана који су `влаком ужаса` превожени до њега након козарске офанзиве у љето 1942. године - рекла је Тулековићева.
Она је подсјетила да су у априлу 1942. године њемачке снаге у Србији и усташе договориле пребацивање радно способних мушкараца из логора Јасеновац и логора Стара Градишка у прихватни логор Земун ради упућивања у логоре у Норвешкој.
- У љето 1942. пристигао је огроман број српских логораша након офанзиве на Козари, а нехумани услови као што су неухрањеност, физичко и психичко исцрпљивање логораша као и различите болести изазване лошим хигијенским условима и недовољном исхраном условиле су огромну смртност логораша. Дакле, био је то још један у низу логора смрти за Србе, Јевреје и Роме - навела је Тулековићева.
Она је додала да у прилог документовању страдања Козарчана у Земуну служе и издања ЈУ Спомен-подручје Доња Градина попут "Књиге сјећања", "Књига из тишине: Усташки злочин геноцида у селу Међеђа 1941-1945. године", "Драксенић 1941-1945. године", "Срефлије 1941-1945. године", "Пуцари 1941-1945. године", као и фотографије из збирке установа.
Тулековићева је истакла да ће сарадња ова два значајна меморијална центра у Републици Српској и Србији бити настављена и у наредној години.
Изложба "Прихватни логор Земун 1941-1944" освјетљава другу фазу постојања логора на Сајмишту, у којој је од 1942. до 1944. године заточено скоро 32.000 људи, од којих је више од 10.600 страдало.