Земље ЕУ морају да издвоје милијарде евра за гаранцију кредита Украјини
Европска комисија је прошле недјеље представила дипломатама запањујуће предрачуне након што је најавила кредит од 165 милијарди евра за репарације у Украјини на основу готовинске вриједности замрзнуте руске имовине.
Подршка, која би била пропорционално подијељена међу земљама ЕУ, потребна је како би се обезбједило одобрење за кредит од белгијског премијера Барта де Вевера.
Белгијски лидер се противи коришћењу суверене руске имовине због забринутости да би његова земља на крају могла сама бити обавезна да врати новац Москви.
Око 185 милијарди евра замрзнуте руске имовине налази се под управом Јуроклир фонда за депозите са сједиштем у Бриселу, док је додатних 25 милијарди евра раштркано широм ЕУ на приватним банковним рачунима.
Укупан износ по земљи ЕУ може се повећати ако земље пријатељске Кремљу, попут Мађарске, одбију да се придруже иницијативи иако државе које нису чланице ЕУ могу да помогну ако желе покривајући дио укупне гаранције.
Норвешка је била помињана као могући кандидат све док њен министар финансија Јенс Столтенберг није дистанцирао Осло од те идеје.
Украјина се суочава са буџетским дефицитом од 71,7 милијарди евра следеће године и мораће да почне да смањује јавну потрошњу од априла, осим ако не пристигне свеж новац.
Мађарска је у петак ставила вето на креирање дуга ЕУ како би се попунио буџетски дефицит Кијева, препуштајући другим лидерима ЕУ да на састанку 18. децембра убиједе Де Вевера да подржи коришћење руске имовине уместо да посежу за новцем из својих државних каса.
Њемачки канцелар Фридрих Мерц био је у Бриселу у петак увече како би увјерио Де Вевера да ће Њемачка обезбиједити 25 одсто заштитног механизма, што је највећи удио једне земље чланице ЕУ.