Шта Европска унија од БиХ очекује након прихватања Реформске агенде? (ВИДЕО)
Истовремено, власт у БиХ нема баш позитивне вијести за Брисел. Два закона и именовање главног преговарача, као предуслови за отварање преговора са Унијом, и даље су на чекању, због сталног настојања "политичког" Сарајева да се реформама процеси додатно централизују, а преговарач изабере по њиховом "укусу". Нови покушај најављен је за понедјељак, када је заказана сједница Савјета министара.
Jош од времена када су са европског пута "скренули" на сарајевску калдрму, сарајевска "тројка" а повремено и српска опозициона, понављали су флоскуле како српски представници, а када им то затреба и хрватски, у заједничким институцијама блокирају фамозни европски пут БиХ. И том хајком мјесецима су хранили сопствени его и "интелект" својих слушалаца. Први у покушају да под плаштом европског пута и бриселских услова очерупају што више надлежности Републике Српске, а други да се докопају фотеља у Сарајеву, које су им све даље. Приотм, лицемјерно заборављајући егзактне податке о учинку. Од 11 тзв. европских закона који су угледали свјетло дана у овом мандату власти, баш ни један, "критичари" нису креирали. Сви су изашли из пера оних које су испразно критиковали. Потврда о учинку стигла је директно из Брисела. Реформска агенда је прихваћена.
- Ово је резултат напорног рада званичника и јавних службеника БиХ, као и њихових колега из Европске уније. То је укључивало мјесеце тешких преговора, дијалога, консензуса и конструктивног доношења одлука политичких актера у јавном интересу. Ово је огроман корак за земљу. Али ово је само почетак - наводи Луиђи Сорека, шеф Делегације ЕУ у БиХ.
Нада се Сорека да ће дух консензуса који је довео до усвајања реформске агенде, резултирати и креацијом и изгласавањем два закона из сфере правосуђа, о ВСТС-у и о Суду БиХ те именовањем главног преговарача и његовог Тима – као предуслова за службено отварање преговора са Унијом.
- Охрабрује да ви можете рећи да неко законско рјешење кога ЕУ, ако је то став ЕУ да треба да или директива или стандард зовите како хоћете да треба да буде усвојено али ако је на штету српског народа не морате одмах да усвајате, требате да дођете до онога што је прихватљиво, што ће подразумијевати да смо ми испунили стандарде ЕУ али и да смо заштитили интерес нас у Српској - каже министар финансија и трезора у СМ БиХ, Срђан Амиџић.
А баш на интересе Српске из Сарајева јуришају, чак и када то Брисел не спомиње. И надају се повратку времена Педија Ешдауна када је, како је и сам касније признао, са тадашњим предсједавајућим Савјета министара Аднаном Терзићем тајно договарао наводне „реформске процесе“. Потом позивао тадашњег комесара Европске уније Криса Патена, молио га да њихов договор прогласи тобоже европским принципом – што је Патен готово беспоговорно прихватао. По принципу властитих хтијења, а не уставног и законског уређења, умјесто у Савјету министара, покушали су да у Представничком дому именују подобног српског главног преговарача. Није им се жеља испунила. Брисел је њихов покушај потпуно игнорисао. Па иако вријеме пролази, покушај надмудривања траје. Сада саопштењима „вапе“ да, умјесто усаглашавања законског рјешења о ВСТС-у које је предложило ресорно министарство, примат има акт који су предложили њихови посланици у Представничком дому.
- Морамо сви показати да ли смо на практичан начин за наш искорак за реформе и на оно што заправо можемо очекивати и од Европског вијећа када сад то урадимо или усвојимо једну позитивну поруку за БиХ, ја бих рекла и слободна сам рећи и службено отварање преговора односно датум за одржавање прве међувладине конференције између БиХ и институција ЕУ - навела је Борјана Кришто, предсједавајућа Савјетза министара БиХ.
Европски савјет засједа већ 17. децембра. У министарству финансија већ припремају два документа – Уговор о зајму и о Инструменту, чија је израда и проходност кроз заједничке институције, предуслов за прву траншу од 68,4 милиона евра предфинансирања. Преосталих нешто више од 900 милиона евра од којих су готово двије трећине кредити, а остатак грант средства, биће доступна етапно, у складу са испуњеним реформским обавезама.
- Постоје захтјеви Брисела, врло строги, врло строги захтјеви ЕУ који су итекако опречни са стручним удругама из БиХ са ставовима и ентитета и слично. Ми то морамо покушати наћи неки компромис - каже Давор Буноза, министар правде у Савјету министара.
За компромис увијек, за прегласавање, перфидно отимање и под плаштом европског пута узурпирање надлежности никада, порука је из Српске. Па ни по цијену бриселских милиона!
- Не дозвољавамо било какво милимитераско помјерање надлежности са нивоа Српске на ниво БиХ. Не знам колико да бисмо добили пара то нас не интересује - рекао је Сташа Кошарац, замјеник предсједавајућег Савјета министара.
За обећане евре, БиХ мора провести више од стотину реформи – селектованих у области од зелене и дигиталне транзиције, преко развоја приватног сектора и људског потенцијала, па до владавине права. Или од стварања независног правосуђа на свим нивоима, и примјера ради модернизације аеродромске инфраструктуре, економских и образовних реформи, па до гашења термоелектрана, које тренутно производе више од двије трећине електричне енергије у БиХ. Огроман посао, који и у мање сложеним земљама са много више консензуалне проходности, захтјева године па и деценије, а поједини министри већ троше европске милионе. Попут Едина Форте који и не трепнувши, публикуму обаћева како ће новцем из Плана раста рјешавати финансијску дубиозу БХРТ-а.