Њемачка историчарка и професорка: Сарајево постаје муслимански град
У прегледу историје у којем објашњава традицију присуства разних вјерских група на подручју данашње БиХ, Чалић највише простора даје објашњавању односа вјерских заједница, али и односа према држави.
Историчарла Мари-Жанин Чалић закључује како се Сарајево опрашта од своје мултирелигијске традиције која ће остати препознатљива само по споменицима.
"У Југославији се жене нису смјеле покривати"
У тексту насловљеном "Југословенско сломљено срце", при чему се мисли на Сарајево, Чалић, која важи за један од најважнијих ауторитета у Нјемачкој када је у питању историја југословенског простора, између осталог указује и на положај ислама у Југославији.
- У Југославији је владала вјерска слобода, међутим, прекривање жена – као и у Турској – било је забрањено. Све док се исламска заједница понашала лојално према држави, смјела се, као и све друге вјерске заједнице, слободно развијати - наводи се у тексту.
Историјски рез у том смислу је, како се надаље наводи, донио рат у деведесетим, али се указује и на постојања происламских политичких тенденција и прије избијања рата те активизма појединаца који су дјеловали у том смјеру.
- Један од њих, правник Алија Изетбеговић, саставио је 1970. године тајну "Исламску декларацију" у којој је тражио централистички вођену панисламску државу ";од Марока до Индонезије, од Африке до Средње Азије". У њој би требали владати "исламски поредак и начин живота".
Суд га је 1983. године, заједно с његовим сарадницима, осудио на вишегодишњу казну затвора. Судије су захтјеве за увођењем шеријата, покривањем жена и забраном вјерских "мјешовитих бракова" оцијенили као напад на начело "братства и јединства".
Осим тога, Изетбеговић је одржавао контакте с иранским режимом ајатолаха Хомеинија.
Улога СДА
У наставку текста Чалић објашњава како је почетком деведесетих и распада Југославије Изетбеговић основао странку која је побиједила на првим изборима и допринијела јачању ислама у земљи.
- Странка демократске акције (СДА) била је у уској вези са Исламском заједницом. Обје су настојале ојачати бошњачку нацију путем реисламизације. Муслимански вјерски службеници проповиједали су да се вјерници морају придржавати рамазанског поста, забране алкохола, читања Курана и вјерског одгоја. Тражили су и да се жене покривају те су забрањивали вјерске "мјешовите бракове" - истиче она.
Када је Исламска заједница 1990. године, уз помоћ СДА, посветила светиште Ајватовица, биле су присутне и зелене заставе са арапским натписима и потпуно покривене жене. Ајватовица је данас највеће муслиманско светиште у Европи, пише Чалић.
Ауторка у наставку текста пише о јачању утицаја земаља с разним струјама које владају унутар ислама на БиХ. Те разне струје како се наводи су и унутар БиХ наставиле с међусобним ривалитетима.
Разнолико Сарајево умире
На крају текста се закључује како су се "разноликост и толеранција" Сарајева изгубили током рата и како је већина становника српске и хрватске националности побјегла из града током или након борби.
- Сарајево се национализује бошњачко-муслиманском смислу. Проживљено насиље учинило је људе свјеснијим њихове етничко-религијске припадности или им је такав идентитет уопште тек наметнуло. Данас се већина становника креће готово искључиво у кругу припадника властите етничке групе. У свакодневици провођене традиције уређеног суживота и међусобног сусједства изгубиле су на важности. Само мањина још његује стару навику посјећивања комшија друге вјере за њихове празнике - пише она.
Цалиц примјећује како активно декларисање припадности исламу и вјерска пракса у јавном животу у међувремену играју велику улогу и како је "Исламска декларација" поновно објављена "уз помоћ пореских средстава". Како се наводи, "многим секуларно настројеним Бошњацима то се не свиђа".
Та атмосфера истовремено привлачи инвеститоре из исламских земаља којима буђење ислама представља пословни модел. Помињу се и догађаји попут међународног сајма прехрамбених производа "Халал Експо Сарајево".
Све то ауторку наводи на завршну примједбу.
- Сарајево је на путу да се претвори у бошњачко-муслимански град са панисламским призвуком. Његов некадашњи мултирелигијски карактер ускоро ће се моћи препознати само још на историјској културној баштини - закључује Чалић у свом тексту за "Die Zeit".
Извор: dw.com