Ко и зашто жели ирачки изборни сценарио у БиХ?!
Процес увођења технологија је вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације изборног процеса 2025-2028, а ове године је план набавка уређаја за биометријску идентификацију бирача као и оптичких скенера за аутоматско пребројавање гласачких листића те лиценци.
Тај посао би требало да кошта 112,5 милиона КМ колико је обезбијеђено и то интервенцијом Кристијана Шмита са позиције високог представника у БиХ, а план је да нова опрема, око 6.000 уређаја, буду на биралиштима већ на јесен идуће године када су на реду редовни општи избори.
ЦИК је, наиме, половином мјесеца покренуо поступак јавне набавке "тешке" око 88 милиона. Тендерска документација је доступна до 9. децембра, а ко је све доставио понуде требало би да буде објелодањено 30. децембра.
Саговорник "Гласа Српске" упућен у тематику и документацију коју је издао ЦИК, упозорава да оно што се сада може видјети увелико подсјећа на набавку прије неколико година у Ираку и гдје је све завршило паљењем складишта тамошње изборне комисије.
- С тим у вези, може се рећи да је ЦИК расписао набавку за запаљиво добру опрему. Ти, тамошњи избори су изазвали бунт, немире и поменути пожар, а све због сумње у манипулацију технологијом. О свему томе су извјештавали и свјетски медији. Намеће се питање ко је испоручио опрему у Ираку 2018. и ко се, могуће је, појављује у овом тендеру у БиХ са истом комбинацијом уређаја и начином спровођења избора? Није занемарљиво и то да се "покојни УСАИД" помиње као учесник набавке и за Ирак, а и касније за Конго, гдје је поново било много сумњивих радњи. Иако се УСАИД огласио објавом да нису финансирали набавку, већ да су "само" организовали тренинге и подијелили искуство из управљања најбољим свјетским праксама изборних процеса, улога је суштинска и незаобилазна. Управо се у структури ове организације може тражити интересна група која је лобирала за овакав тендерски текст у БиХ, који се угледа на демократије као што су Ирак и Конго и то у срцу Европе, 30 година након ратних сукоба – упозорио је наш извор.
Тврди да је технологија, копирана из ирачких избора, расписана у тендеру у БиХ и да је она у строгој супротности са стандардима изборних технологија које се користе у УСА, а највише у дијелу тексту тендера гдје се захтијева да скенер гласачких листића скенира QР кодове.
- У позитивној свјетској пракси се заштита листића договара у тајности са изборним комисијама, штампаријама листића и добављачем технологије, а не објављује се јавно у тендеру. QР код је идентификациона, а не заштитна ознака и једнозначно је додијељен сваком гласачком листићу – казао је наш саговорник, подсјећајући и на мајске изборе на Филипинима.
- ЦИК је требало да се окрене дугогодишњим демократијама које су повећале квалитет изборног процеса имплементирањем технологија, те да на бази размјене искустава са изборним комисијама тих земаља дође до оптималних рјешења са утемељеним и некомпромитованим референцама и да њиховим међусобним надметањем у непристрасној тендерској процедури добије оно што је најбоље за све грађане БиХ – истакао је извор "Гласа", питајући и шта је са остатком новца који је обезбијеђен за ове намјере, односно 24,5 милиона.
"Глас Српске" је у посједу жалбе коју је на расписани позив ЦИК-а изјавила једна компанија, у својству потенцијалног понуђача, тврдећи да тендерска документација обилује незаконитостима и отвара врата за "лов у мутном". Упозорено је, између осталог, на фаворизовање "америчке технологије скенирања отиска прста", те на постављене рокове за реализацију уговора.
О пристиглим жалбама јуче је расправљано и на сједници ЦИК-а БиХ. Ријеч је о приговорима из привредних субјеката у Бањалуци и Зеници, а надлежни су, како је речено, дјелимично уважили примједбе те ће у тим дијеловима бити измијењена тендерска документација.
Тендерску документацију је преузело 70 заинтересованих лица, док је до сада примљено 67 питања у вези са тендерском документацијом. Из ЦИК-а је након сједнице саопштено да су на документацију изјављене три жалбе. Једна компаније чије је сједиште изван БиХ се односи на техничка питања док се двије жалбе тичу процедуралних питања.
- Одлучујући по наведеним жалбама, ЦИК ће повећати вриједност набавке из разлога што је осим избора за 2026. набавком предвиђено извршење дијела уговора и за изборе 2028. године – поручено је из ЦИК-а након што је и на сједници речено да планирају да о активностима упознају и Парламентарну скупштину БиХ.
- Ова набавка дио је вишегодишњег пројекта увођења специфичних изборних технологија у изборни процес чији је циљ обезбиједити сигуран, транспарентан и ефикасан изборни процес, уз максималну заштиту права учесника у изборном процесу и вјеродостојности избора, што се сигурно може назвати генерацијским пројектом - поручено је из ЦИК-а БиХ.
Шмитова улога
Увођење нових технологија, првенствено скенера у домаћи изборни систем, је годинама предмет опсежних расправа на бази аргумената "за" и "против", али и даље за тај потез нема потребне политичке подршке.
Кристијан Шмит је још прошле године, кориштењем бонских овлашћења, наметнуо измјене Изборног закона БиХ које су омогућиле спровођење пилот пројеката и употребу модерне опреме. Тако су нове технологије по први пут, а кроз донације, примијењене лани у октобру кроз четири пилот-пројекта на дан избора на око 450 бирачких мјеста, а односили су се на идентификацију бирача, скенере и видео-надзор.