РУГИПП: Приједлог закона о "државној имовини" противи се свим међународним конвенцијама, Дејтонском споразуму и Уставу

Из РУГИПП-а су подсјетили на чињеницу да је Уставом БиХ извршена подјела јавне власти ентитета и институција БиХ, а Уставом Републике Српске прописано да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.
Тако је и члан 3. Устава БиХ, који прописује искључиву надлежност институција БиХ, искључио регулисање својинских односа из надлежности БиХ и чланом 4. дао надлежност ентитетима да регулишу те односе.
- Република Српска никад није дала сагласност да се прошире надлежности из члана 3. Устава БиХ у погледу својинских односа - истакли су из РУГИПП-а.
Исто тако, Уставом БиХ није прописано да имовина припада БиХ, нити да БиХ може имати уставну надлежност у вези са тим питањем.
- Када се утврди међуентитетска граница и изврши уговорна подјела територије, како је то одређено Женевским споразумом и Анексом 2 Дејтонског споразума, то значи да територија, односно катастарске честице са свим оним што се налази на њима и испод њих са једне стране границе припада том ентитету, док на исти начин то све са друге стране те границе
припада другом ентитету - јасно су навели у Мишљењу.
Република Српска је у периоду од 1995. године, од дана потписивања Дејтонског мировног споразума, па до данас, уредила законима својинске односе на свим непокретностима на територији Републике Српске (бивша друштвена својина), а уставни основ за доношење свих закона је садржан у Амандману XXXII тачка 6. на члан 68. Устава Републике Српске.
- На сличан, готово идентичан начин, својинске односе на непокретностима (бивша друштвена својина) на територији Федерације БиХ, регулисала је и Федерација БиХ - истакли су.
Обзиром на напријед наведено, истиче се у мишљењу, правни је апсурд и у потпуности немогуће да се на предложени начин законом о државној имовини регулишу укидање друштвене својине на територији оба ентитета на нови начин, да се самим предложеним текстом приједлога дирају стечена права, да се врши и пренос надлежности, као и да се поступа супротно Закону о привременој забрани располагања државном имовином БиХ.
- Такође, стављањем ван снаге свих прописа, односно свих аката и правних послова чији је предмет "државна имовина" ставља се ван снаге неодређен број прописа и није јасно стављају ли се ван снаге само поједине одредбе или прописи у цијелини, а то истовремено представља ретроактивно дејство закона. Таквим прописивањем био би поништен велики број закона, прописа и аката који регулишу широку област, а многи од њих су већ били предмет оцјењивања уставности и законитости - пише у Мишљењу.
Истичу да је неодређен и поступак утврђивања ништавости ових закона, прописа и аката.
- Самим тим је нејасно на који начин би се регулисала материја која је била обухваћена тим законима, прописима и актима -нагласили су.
