БЕОГРАД: РЕГИОНАЛНИ СКУП ПРЕДСТАВНИКА СРПСКИХ ЗАЈЕДНИЦА

Отварајући скуп под називом "Положај и перспективе српског народа у земљама региона", на којем делегацију Републике Српске предводи предсједник Милорад Додик, министар вјера и дијаспоре Србије Срђан Срећковић је рекао да политички односи Србије и Српске никад нису били бољи, али да се мора још много тога урадити на економском плану. Он је изразио увјерење да се може доста постићи када је ријеч о повратку Срба у Федерацију БиХ, на њиховом потпунијем интегрисању и укључењу у органе власти на локалном и федералном нивоу, што им законом припада. Срећковић је рекао да Србија поштује суверенитет других земаља и да је њена обавеза да буде подршка свим Србима у региону, којих у региону има око два милиона. Он је нагласио да је историјска обавеза Србије да са Црном Гором гради искрене и пријатељске односе, у најбољој намјери да истовремено подржи и српски народ у остваривању његових права. Срећковић је истакао да се мора још много учинити да Срби у Хрватској буду боље економски и политички интегрисани и да се коначно ријеши проблем о повратка и одрживог опстанка избјеглих Срба, као и проблеми тајних оптужница и реституције станарских права. Он је изразио увјерење да је могуће унаприједити и јачати свијест о поријеклу Срба у Албанији и подстицати их да се национално и вјерски декларишу, да треба додатно инсистирати на поштовању мађарског устава и гарантованом мјесту српском посланка у мађарском парламенту, као и у Македонији. Срећковић је рекао да вјерује да ће се истрајати на бризи за додатна права "избрисаних" у Словенији, те да ће Србија бити увијек на услузи Србима у Румунији. Он је истакао да Србија поштује по највишим страндардима права националних заједница и да то исто тражи и од осталих земаља гдје Срби живе. Срећковић каже да је Србија свјесна своје одговорности за стабилност овог дијела Балкана и да се залаже за регионалну стандардизацију и хармонизацију законодавства по питању положаја националних заједница. Он је нагласио да је Србија учинила до сада много у односима према Србима у региону, почев од финансијске помоћи као што је градња школе на Палама или Андрићевог института у Вишеграду, до помоћи у очувању идентитета. Представници српских заједница из региона на овом скупу су размотрили положај и перспективе Срба у земљама региона, а скупу су присуствовали и министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Жељка Цвијановић и предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић, те премијер Србије Мирко Цветковић. Конференција под називом "Положај и перспективе српског народа у земљама региона" окупила је представнике српских заједница из Албаније, Македоније, Румуније, Словеније, БиХ, Мађарске, Хрватске и Црне Горе. ОМОГУЋИТИ НАЦИОНАЛНЕ СЛОБОДЕ СРБИМА У РЕГИОНУ Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да земље у региону треба да уграде механизме који ће српском народу дозволити слободу националног окупљања и изражавања, као што то Србија дозвољава мањинама. Додик је рекао да је питање односа Србије према Србима у региону и Републици Српској регулисано на најбољи могући начин Законом о дијаспори, који се у пракси показао као добар, а као такав може бити и дограђен. Предсједник Српске је истакао да сарадња у свим сегментима друштва са Србијом функционише захваљујући Споразуму о специјалним паралелним везама, те да замјерку има само за привреднике. "Има ту неких ствари које не зависе од Владе. Рецимо, значајан број компанија из Србије своја представништва отвара у Сарајеву, а 90 одсто робе продаје у Републици Српској и то нам представља проблем и мало нас чини и пониженим у том смислу. Али то није ствар Владе већ привредника па ћемо на томе питању радити", рекао је Додик у Београду. Он је захвалио на одржавању Конференције и поручио да се наставља анализирање положаја српског народа у региону и истакао да је веома важно да Србија институционално, економски, политички и у сваком погледу буде моћна и јака. "Низ заједничких пројеката које смо реализовали потврђују опредјељење да заједнички радимо на питањима везаним искључиво за јачање нашег националног идентитета", поручио је Додик. Он је истакао да српско национално питање треба да се истакне као важно демократско питање и као дио демократске процедуре у читавом региону. "Ми смо у Републици Српској разумјели да, ако себе понизите и потцијените у погледу свог идентитета и политичких захтјева, онда вам ту нико не може помоћи", навео је Додик. Према његовим ријечима, Република Српска још једина подржава Дејтонски споразум. "Ми смо једини остали да га подржавамо и нећемо ни ми дуго да га подржавамо ако други то неће, али у сваком случају Република Српска је трајна, а БиХ то не мора да буде", истакао је Додик. НЕОПХОДНА ЗАШТИТА НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА СРБА ИЗВАН МАТИЦЕ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изјавио је данас да би Срби, који живе изван матице, требало да се додатно ангажују на заштити националног идентитета, те да је уз подршку Србије већа сигурност да ће у томе успјети. "Неоспорно је да је Србија као матица у својој историји чинила највише, и с разлогом, за Србе у региону. Ми у Републици Српској то посебно осјећамо и цијенимо и неизмјерно смо захвални на тој великој подршци и разумијевању које Србија има према нама", рекао је Ђокић у Београду, гдје се одржава Конференција о положају српског народа у земљама у окружењу. Према његовим ријечима, положај Срба у БиХ мијењао се кроз историју, а данас је српска заједница у БиХ организовала Републику Српску. "Република Српска, наравно, постаје проблем многима, са теденцијом да се она дестабилизује, па неки желе и да нестане", рекао је Ђокић. Он наглашава да је Србија за Републику Српску у том смислу веома важна - да буде подршка Дејтонском мировном споразуму и свему ономе што је резултат тог споразума, посебно када је у питању организација власти и организација државе БиХ. "У појединим државама у региону Срби нису ни близу статуса националне мањине и те државе немају никаквог основа да траже своје мјесто у ЕУ док то питање не ријеше", рекао је Ђокић и као посебан примјер истакао Словенију, гдје су Срби бројна национална заједница која уопште није призната. Ђокић је рекао да се у наредним годинама очекује и већи повратак имовине Срба у Хрватској и јачање њиховог положаја као националне заједнице. Он је данашњу конференцију оцијенио као метод којим Србија на најбољи начин може доћи у позицију да разумије какво је стање Срба који живе у државама региона. ПУПОВАЦ: ПОЛИТИКА ЈАЧАЊА ВЕЗА У РЕГИОНУ Предсједник Српског народног вијећа и посланик у хрватском парламенту Милорад Пуповац рекао је да постоје бројна и често болна питања Срба у Хрватској, а нека од њих су отворена и 20 година. Пуповац је у Београду, обраћајући се на скупу Срба из региона и Србије под називом "Положај и перспективе српског народа у земљама региона", рекао да су та болна питања дио тешког насљеђа те да је најтеже онима који немају кров над главом. Он је рекао да у региону доминирају политике које сређују односе међу народима и бившим југословенским републикама те изразио увјерење да ће Србија изабрати пут којим се неће угрозити оно што је до сада постигнуто у регионалној сарадњи и подршци Србима у региону. „Вјерујемо да ће грађани Србије изабрати политику јачања веза Србије и нас Срба из региона и политику која ће све земље региона довести под исти кров ", навео је Пуповац. Он је изразио увјерење да ће и нова влада Србије још више помагати избјеглим Србима. МИЛИЋ: У ЦРНОЈ ГОРИ ДИСКРИМИНИСАНИ СВИ КОЈИ ДРУГАЧИЈЕ МИСЛЕ Срђан Милић, посланик у црногорском парламенту и предсједник Социјалистичке народне партије, рекао је да су Срби у Црној Гори „своји на своме“ и да нису непријатељи Црне Горе, јер би тиме били против себе. Милић је рекао да у Црној Гори постоји дискриминација не само Срба, него свих који другачије мисле те подсјетио на прогон Митрополије црногорско-приморске у Црној Гори. Он је рекао да Србија никада није доводила у питање суверенитет Црне Горе и да је веома важно побољшање односа Црне Горе са Србијом као важним стратешким партнером и слободан проток људи и капитала. Милић је навео да на црногорском приморју има више од 100.000 викендица у власништву људи који живе у Србији, којима су често ускраћена права, те додао да би Србија морала више да брине о својој имовини у Црној Гори. СРБИ У МАКЕДОНИЈИ ИМАЈУ РАЗЛОГА ЗА ЗАБРИНУТОСТ Предсједник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић рекао је да је након посљедњих етничких сукоба у Македонији општеприсутан осјећај несигурности за све грађане, а посебно за Србе који живе на рубним подручјима, јер би у случају ескалације сукоба били прве жртве. "У том смислу Србин можда више него било који грађанин у Македонији има разлог за забринутост", рекао је Стоилковић Срни у Београду, гдје учествује на конференцији под називом "Положај и перспективе српског народа у земљама у окружењу". Према његовим ријечима, други разлог за забринутост јесте што је најлакше обрачунати се са Србима, будући да најмање посљедице сносе они који се обручунају са њима. "Зато морамо да будемо веома обазриви и да, условно речено, антиципирамо, боримо се, шаљемо сигнале унапријед да се не бисмо довели у ситуацију у којој бисмо морали да радимо неке друге ствари које нису пожељне", поручио је Стоилковић.