СУЂЕЊЕ ОПТУЖЕНИМ ЗА ЗЛОЧИНЕ У "СИЛОСУ"

Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера да су учествовали у систему злостављања цивила српске национости у логору "Силос" и другим објектима на подручју општине Хаџићи. У оптужници се наводи да су оптужени учествовали у незаконитом затварању, нечовјечном поступању, наношењу физичке и душевне патње, одузимању права на правично суђење, те одвођењу на принудни рад лица српске националности. "Заточеним особама наношена је бол и патња на начин да су стражари изводили заточенике и тукли их у ходнику, при чему су заточене особе губиле свијест. Стражари или друга лица која су улазила у објекте тукла су заточене особе или су их тјерали да се међусобно туку", рекао је у уводној ријечи тужилац Марјан Погачник. Тужилаштво је нагласило да су оптужени Ђелиловић, као предсједник Скупштине општине, Кризног штаба и Ратног предсједништва општине Хаџићи, и Фадил Човић, као начелник Станице јавне безбједности (СЈБ) и члан Кризног штаба, криви што су били упознати о суровим условима у логорима, а нису заточеним особама пружили минималне услове за живот, те омогућили њихово измјештање у друге објекте. "Заточеници су држани у неусловним, бетонским ћелијама, без одговарајуће свјетлости и гријања. Ускраћиван им је одлазак у тоалет и редовно купање. Одлуком Незира Казића било је забрањено да им породице доносе храну. Такођер, ускраћена им је била и помоћ од међународних организација, те пружање медицинске помоћи”, навео је Погачник, додавши да су у Силосу умрле четири особе", преноси БИРН. Према оптужници, Незир Казић био је командант 9. брдске бригаде Армије БиХ (АБиХ), Мирсад Шабић командир Полицијске станице у Пазарићу, Бећир Хујић и Халид Човић обављали су функције управника и замјеника управника логора Силос. Шериф Мешановић је био један од замјеника управника у Силосу и управник логора у магацину у касарни “Крупа”, а Нермин Калембер стражар у "Силосу". "Саслушаћемо неке чланове Ратног предсједништва РБиХ и презентовати одређене одлуке из 1994. и 1995. године како би се видјело да су власти на локалном нивоу знале шта треба радити са заробљеницима, а држали су их заточенима и након доношења одлуке којом су објекти заточења требали бити расформирани", рекао је Погачник. Тужилаштво је нагласило да заступа тезу да су оснивање логора "Силос", те мањих објеката, као што су просторије касарне у Крупи и Основној школи “9. мај”, били "пројекат локалних структура", који је касније постао "проблем државне власти". Одбране оптужених најавиле су да ће уводне ријечи изнијети након што буде завршен доказни поступак Тужилаштва. Као и на претходним рочиштима у овом предмету, за праћење процеса у судници било је велико интересовање јавности, углавном породица и познаника оптужених из Хаџића. Због ограничених капацитета у судници, почетку суђења нису могли да присуствују сви заинтересовани, укључујући и већи број представника медија.