Преминуо прота Војо Чаркић, у народу познат као "поп Жућо"
Прота Војо био је свештеник који је Одбрамбено-отаџбински рат провео на првој линији на Грбавици која је послије потписивања Дејтонског споразума припала Федерацији БиХ.
Након потписивања Дејтонског споразума заједно са српским народом Грбавице прешао је у Источно Сарајево гдје је наставио служби у цркви у Миљевићима.
Прота Војо је 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литије носећи крст, који су освештала два патријарха, преко Враца до територије Републике Српске.
Крст су на леђима изнијели тадашњи министар вјера Драган Давидовић и начелник општине Српско Ново Сарајево Милорад Катић.
Када су почели ратни сукоби, прота је помагао Србе који тада нису успјели да изађу из федералног Сарајева на српску страну.
Током рата је више хиљада послао преко Миљацке, на територију под контролом тзв. Армије БиХ. Од тих пакета је пола ишло муслиманима, а пола Србима, Хрватима и Јеврејима који су остали у другом дијелу Сарајева.
У колективном сјећању сарајевских Срба, али и многих других, заузео је неизбрисиво мјесто као војни свештеник у униформи са крстићем на вуненој капи.
Током рата носио чин мајора, а послије њега озваничен је као потпуковник.
Нема тог становника Источног Сарајева који није чуо за "попа Жућу".
Отац Војо рођен је 1937. године у Сарајеву, гдје је завршио основну школу и нижу гимназију.
Након завршетка гимназије, уписао је петогодишњу Богословију у Призрену, коју је завршио 1958. године, а након тога студије наставио на Теолошком факултету у Београду.