Први пут у Уједињеним нацијама чула се потресна свједочења српских жртава о страдању у БиХ (ВИДЕО)
Душка и Свјетлана Станић имале су само осам и шест година када су војници обучени у црно, упали у њихову кућу у селу поред данашњег Томиславграда. Са калашњиковим, прислоњеним на леђа, одведени су у логор. Тај дан је био и посљедњи дан када су видјеле оца. Прво су одведене у логор у Рашћане гдје су провеле два мјесеца, а потом су дошле на српску територију у Сански мост, гдје је комшија - муслиман, покушао да силује десетогодишњу Душку. У логорима су их мучили и држали по три дана без хране и воде.
- Тамо сам научила шта значи страх и значење ријечи смрт и рат. То сам гледала и осјећала сваки дан. Војници су нас постројавали у линију за стрељање са подигнутим рукама, а затим су прилазили мајкама са којима су стављали пиштољ у уста и питали које дијете жели прво да убију - прича Душка Станић.
На њену причу надовезује се и Свјетлана Станић.
- Памтићу заувијек мучење мог ујака. У једном тренутку у непсоредној близини логора, нашла сам се сама када је група војника одвела мог ујака. Сакрила сам се у жбуње плашећи се за свој живот и живот ујака. Њега су на земљи тукли а он се борио за сваки уздах. Од страха сам почела да бјежим и у околним кућама потражим помоћ, али нико ми није хтио отворити врата - присјећа се Свјетлана.
Душан Магазин из Коњица, 12. маја 1992. заједно са својим братом одведен је у логор. Ни болест ни тифус којим су били заражени нису били довољан разлог за њихове мучитеље да их ослободе свакодневног злостављања. Без помоћи и без икаквих лијекова преживљавали су дан за даном. Седамнаестог јула у логору су им двојица хрватских војника јавила да су им родитељи убијени и да су њихова тијела бачена на сметлиште. Током пет мјесеци у логору Душан је смршао 28 килограма.
- У логору су нас мучили, тукли и пријетили да ћемо завршити као родитељи. Ни у нашој жалости и болести нису престали да нас туку. Једном приликом су ми сломили десно раме. Био сам болестан, без лијекова и живјели смо у нељудским условима - каже Душан Магазин.
Амбасадор Србије у УН Марко Ђурић је у обраћању Савјету безбједности рекао да све жртве сукоба у БиХ, без обзира на националност и вјеру, заслужују једнаку правду, третман, сјећање и поштовање међународне заједнице. Ђурић је од аутора нацрта резолуције о Сребреници затражио да поново размисле о њиховој иницијативи која изазива подијеле.
- Потребно је имати на уму, исту правду за све жртве рата у БиХ, јер је то једини начин да се обезбиједи трајан мир, стабилност и помирење. Супротно свему оно што говоре неки коспонзори, стваран разлог предлагања ове разорне и опасне резолуције, открио је Елмедин Конаковић, који је рекао "тако Србија не завређује ништа друго, него да буде презрена и не заслужује руку сарадње - поручио је Ђурић.
Била је ово прилака да свијет по први пут види и чује за злочине над Србима у БиХ и њихова страдања. Предсједница Скупштине Ана Брнабић на свом твитер налогу написала је да је свијет видио сестре Душку и Свјетлану Станић, које су као дјевојчице одведене у логор гдје су мучене, Рајка Драганића, који је са ћерком затекао мртву супругу и родитеље и Душана Магазина чији су родитељи заклани.
- Наставићемо да дјелимо истину колико год то било тешко многима да прихвате, јер нас сви изгубљени животи и трагичне судбине преживјелих обавезују да се боримо за правду и разумијевање. И то је једини пут ка помирењу - истакла је Ана Брнабић.
Ова потресна свједочења чула су се у Уједињеним нацијама захваљујући српској делегацији. На томе су им захвалне породице српских жртава и цијела Република Српска!