Производња батата на породичној парцели код Приједора (ФОТО)
Сва сјемена сакупља сама, а чак размјењује и са другим произвођачима, те се заједно труде да сачувају старе, аутохтоне сорте од заборавава.
Производњом батата, у народу познатијем као слатки кромпир, бави се већ десет година. Ова вишегодишња култура, до недавно је у Европи била непозната. Своји својстима сврстава се у изутетно здраве намирнице.
Најзахтјевнији дио посла, када је ријеч о узгоју ове културе, заправо је узгој пресаднице у контролисаним условима, која ће бити пресађена у башту. То се ради у периоду од фебрара до половине маја, када више нема опасности од мраза. Мјесто гдје се батат сади мора бити осунчано, а на исту парецелу може се садити сваке четири године.
Божана, кроз шалу каже, да јој у периоду узгоја пресадница батата, кућа личи на ботаничку башту.
Потражња за органским намирницама је све већа, па је ова вриједна домаћица често приморана да одбија купце, јер још производи само за потребе своје породице, а вишкови су мали.
Цијена органски узгојеног батата по килограму је око 7 КМ.