Зуроф: Злочин у Сребреници не одговара дефиницији геноцида
- Посљедњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама или имају намјеру да воде кампању за тобоже "хуманитарне" циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно Холокаусту или да је у ствари случај геноцида - навео је Зуроф у ауторском тексту за Џерусалем пост под називом "Није сваки ратни злочин геноцид".
Он је указао да оно што се догодило у посљедњих неколико деценија јесте да су се "оптужбе за геноцид појавиле као политичко оруђе које се користи против непријатеља да би се остварила географска и/или финансијска добит тражећи изгубљену територију и/или репарације за насталу штету".
Зуроф је истакао да је "еклатантан примјер" за то предложена резолуција о Сребреници у Генералној скупштини УН којом се, како је навео, "масакр неколико хиљада мушкараца у Сребреници званично признаје као геноцид".
- Ипак, свако ко је упознат са тим догађајем, као и са првобитном дефиницијом "геноцида", добро зна да злочин који су починиле српске трупе не одговара дефиницији геноцида, из простог разлога што су жене и дјеца у Сребреници сви пуштени неповријеђени - нагласио је Зуроф.
Према његовим ријечима, "у домену историјских трагедија, намјера која стоји иза акција довољно говори о њиховом означавању".
- Предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација о званичном признању масакра у Сребреници као геноцида је добронамјеран потез са потенцијалним замкама које би могле погоршати тензије, а не подстаћи помирење - навео је Зуроф у ауторском тексту.
Он је указао да је резолуција, коју су представиле Њемачка и Руанда, "двије земље са мрачном историјом геноцида, изазвала значајну дебату".
- Ово није само академска вјежба етикетирања, већ значајан политички чин са реперкусијама у стварном свијету - истакао је Зуроф.
Према његовим ријечима, резолуција пријети да дестабилизује ионако крхки балкански регион, додавши да ране настале током југословенских ратова и даље нису зацијељене.
- Означавање масакра у Сребреници као геноцида без једногласног договора ризикује да запали тињајућу огорченост међу српским становништвом у БиХ, Србији и Црној Гори. То је корак који би могао да размрси деликатне нити мира и сарадње које су мукотрпно ткане деценијама - навео је Зуроф.
Он је нагласио да је Генерална скупштина УН историјски признала геноцид само под, како је навео, условим консензуса.
- Израз геноцид има велику тежину и захтијева пажљиво разматрање и једногласну сагласност. Проглашавање Сребренице геноцидом без таквог консензуса не само да прекида традицију, већ може и умањити значај термина. Оптужбу за геноцид не треба постављати олако, нити без непобитних доказа и широке сагласности који одражавају тежину такве оптужбе - навео је Зуроф.
Према његовим ријечима, додатно компликује ствар то што једнострано подношење резолуције од стране амбасадора БиХ прекорачује уставне границе БиХ.
- Потврђивањем ове резолуције у таквим околностима могло би да се ненамјерно подржи кршење националних и међународних правних норми, чиме се поставља несигурни преседан - навео је Зуроф.
Он је додао да су "посебно забрињавајуће" импликације за Израел јер би образложење коришћено у резолуцији могло лако да се, како је навео, погрешно примијени на друге сукобе, попут израелске офанзиве у Гази.
- Такав преседан ризикује да појам "геноцид" постане политичко оруђе, што би потенцијално довело до његове злоупотребе у међународним аренама против Израела и других. Термин мора да остане стриктно дефинисан и да се користи са највећим опрезом. Мора да буде резервисан за јасне, недвосмислене случајеве како је дефинисано међународним правом - навео је Зуроф.
Нагласио је да је императив да се пажљиво испитају мотиви и потенцијални исходи резолуције о Сребреници.
- Морамо се запитати да ли ће њено усвајање заиста послужити жртвама Сребренице или ће само поново отворити старе ране и посијати нови раздор. Може ли се међународно право користити као оруђе за историјску правду или ће бити злоупотребљено као оружје у политичким сукобима? Као неко ко је свој живот посветио лову на нацисте и тражењу правде за жртве Холокауста, разумијем дубоку жељу за признањем и помирењем - навео је Зуроф.
Он је, међутим, истакао да истинско помирење долази из пажљивог, промишљеног приступа који, како је навео, поштује сложеност историјског контекста и осјетљивост свих укључених страна.
- Стога позивам чланове Генералне скупштине УН да преиспитају пут којим ће кренути. То је пут препун ризика и нежељених посљедица. Потражимо пут који води до истинског исцјељења и помирења, а не онај који нас даље дијели - навео је Зуроф.