Гузијан: Превентивни прегледи значајни у раном откривању карцинома дојке
Број новооткривених и новодијагностикованих пацијената са карциномом дојке у Српској већ годинама се креће око 550 обољелих на годишњем нивоу, а према ријечима доц. др Александра Гузијана, начелника Центра за дојку УКЦ Републике Српске превентивни прегледи су изузетно значајни у раном откривању и дијагностиковању болести.
- Када говоримо о малигним болестима, па између осталих и малигним туморима дојке, откривање болести у раном стадијуму пружа могућност излечења. На жалост, некад и рано откривање не значи и добру прогнозу, јер биологија тумора може бити агресивна и у том почетном стадијуму, те условљава лош исход болести - рекао је др Гузијан портал бањалука.нет.
Он је истакао да у том смислу треба инсистирати и охрабривати фирме и предузећа да своје запослене раднике подвргавају редовним систематским прегледима.
Карцином дојке је, како каже др Гузијан, доминантно болест која се појављује код жена старијих од 50 година, али се може јавити и код млађих жена. У том смислу у ризичној групи су прије свега жене са насљедним карциномом дојке у породици.
Према његовим ријечима жене се најчешће јављају љекару због болних дојки.
- То је симптом који чешће има везе са млађим особама, са менструационим циклусом и самом структуром дојки која може бити полицистична, али најчешће није знак који указује на малигно обољење. Знаци који могу указивати да се нешто дешава са дојком су пре свега увлачење и промена изгледа брадавице, појава сукрвичавог исцедка на брадавици, појава набора на кожи дојке, задебљање коже познато под називом наранџина кора, затим ранице на кожи, и сваки други нови моменат појашњава Гузијан.
Фактори ризика за карцином дојке су, како наводи, прије свега појава карцинома дојке у породици, у два и више случајева у једној породичној линији. Затим недојење, нерађање, рана прва менструација и касна менопауза, као и дуготрајно коришћење хормонске терапије од стране гинеколога.
- И поред свих побројаних фактора, већина жена која оболи од карцинома дојке нема ниједан фактор ризика, што нас поново враћа на потенцирање превентивних прегледа истиче Гузијан.
Лијечење карцинома дојке је комплексно јер захтијева учешће више специјалистичких грана медицине.
- У том смислу можемо разликовати хируршко лечење, лечење специфичном онколошком терапијом (цитостатици, биолошка терапија, хормонална терапија, имунотерапија), као и лечење радиотерапијом. Проценат излечења зависи пре свега од стадијума болести, хистолошког и молекуларног типа карцинома дојке. Постоје карциноми дојке који имају добру прогнозу и стопу преживљавања већу и од 95 одсто у току 10-годишњег праћења, али постоје и карциноми дојке који имају лошу прогнозу - наводи др Гузијан који је и начелник Центра за дојку при УКЦ Српске.
Према његовим ријечима, скрининг је веома важан у раном откривању болести.
- Када је у питању малигна болест дојке скрининг мамографија је метода која је у земљама које су је увеле смањила значајно стопу смртности
од ове болести. У правилу на скрининг мамографију се позивају жене старосне доби од 50 – 65 година - појашњава.
Центар за дојку формиран је на препорукама Европског удружења мастолога (ЕУСОМА). Основан је као самостална мултидисциплинарна организациона јединица у Универзитетском клиничком центру Републике Српске фебруара 2009. године, са циљем да се на једном мјесту рјешава патологија дојке.
- Тражени критеријуми које испуњавамо су нам омогућили да смо од 2012. године један од чланова мреже Центара за дојку (https://www.breastcentresnetwork.org)" - наводи Гузијан.
Када је у питању дијагностика и оперативно лијечење Центар за дојку покрива комплетну патологију дојке.
“Ми своје пацијенте немамо потребу да шаљемо у друге установе јер се све може урадити код нас. Наравно да све то не би било могуће да није било улагања и подршке од стране менаџмента УКЦ Републике Српске, јер само недостатак игала за биопсију нарушава читав концепт савремене терапије и третмана карцинома дојке - каже Гузијан.
Овај Центар тренутно једини у региону располаже са апаратуром за сентинел биопсију лимфног чвора која функционише на бази магнетизма.
“Оперативне захвате који захтевају и учешће пластичног и реконструктивног хирурга обављамо са колегама из Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију УКЦ Републике Српске. Услов за сваки успех је пре свега и несебична сарадња са колегама из других организационих јединица те у том смислу имамо блиске контакте са Клиником за онкологију, Заводима за клиничку радиологију и патологију, Клиником за пластичну и реконструктивну хирургију и Центром за радиотерапију”, истиче др Гузијан.
У овом тренутку Центар располаже са девет болесничких постеља и двије специјалистичке амбуланте.
“У Центру раде три онколошка хирурга, два медикална онколога, радиолог и медицински психолог. На годишњем нивоу у амбулантама се обави око 6 000 прегледа и око 350 биопсија. У хоспиталном делу на годишњем нивоу се уради око 500 – 600 оперативних захвата”, каже др Гузијан.
Он такође истиче да је сарадња са колегама из других установа у овом послу нешто сасвим очекивано и нормално.
“На првом месту, сви ми који одлазимо у току своје каријере на разне едукације, конгресе и курсеве, са тих места повлачимо и контакте. Готово свако од нас је у контакту са колегама у установама где смо обављали едукацију. Захваљући напорима менаџмента УКЦ Републике Српске остварили смо и одличну и континуирану сарадњу са Онколошким центром у Санкт Петербургу и АКХ болницом у Бечу. Тај контакт је јако битан јер на тај начин и колеге које долазе после нас имају отворену могућност да се и њихова едукација настави у референтним центрима”, наводи др Гузијан.
Подсјетићемо да с циљем подизања свијеси о раку дојке, чланице Савеза жена обољелих од карцинома дојке “Искра” данас ће на Тргу Крајине од 11 до 13 часова дијељењем нарциса и брошура обиљежити Дан нарциса, гдје ће говорити о значају редовних прегледа као јединој превенцији карцинома.