МИСА ЗА ПАВЕЛИЋА У СПЛИТУ

Како јављају електронски медији, мису за Павелића синоћ је служио свештеник Вјенцеслав Кујунџић, а присуствовало јој је 200 мушкараца, чланова ХЧСП-а, али и Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а од којих су многи учесници бројних протеста за генерале Готовну или Норца, али и контрамитинга за Сплит Прајд у јуну ове године. Свештеник који је служио мису рекао је да се "данас баш и не може славити што се хоће" и да, "како је почело, доћи ће дан када нећемо моћи поменути ни Фрању Туђмана". Наставак обреда протекао је по уобичајеној процедури. Мисе за поглавника у Сплиту се већ традиционално одржавају, а иако се Сплитска надбискупија није службено изјашњавала, у црквеним круговима кажу да се миса задушница може служити за било кога, па тако и за Павелића. Због тога се такви вјерско-политички обреди уприличују на годишњицу Павелићеве смрти. У реаговањима на мису за Павелића, Т-портал.хр је нагласило да је "бизарно да се то догађа у Сплиту, граду који је Павелић не трепнувши, предао на милост и немилост бруталним талијанским фашистима и на тај начин испровоцирао најснажнији антифашистички отпор и партизански покрет у овом дијелу Европе". Индеx.хр назначио је да се мисе за Павелића одржавају на згражање великог ђела јавности, којој је миса за поглавника у супротности са цивилизацијским достигнућима. "Иако је у историји остао забиљежен као изразито негативна појава, Павелић и даље ужива респект поклоника и подршку широких народних маса, и поред тога што је Хрватима довео краља из Италије и за столом се без по муке одрекао Далмације па тако и Сплита, који га се ипак сваке године сјети", истичу на индеx.хр. Медији су извијестили и да су 27. децембра чланови ХЧСП-а у Слуњу обиљежили 69. годишњицу смрти усташког ратног злочинца Јуре Францетића. Неколико десетина ХЧСП-оваца који су се са транспарентима и заставама с усташким грбом који почиње бијелим пољем скупили на мјесту гђе је стајала спомен плоча Францетићу, растерала је полиција која је легитимисала присутне. У саопштењу које је након скупа потписао предсједник ХЧСП-а Јосип Миљак пише да је делегација странке била "шиканирана" од стране слуњске полиције. "Полиција је изазвала прави скандал, па је покушала заплијенити наше службене страначке заставе и уклонити вијенац, јер је на њима прво бијело поље, што је по тој полицији забрањено", пише Миљак који полицију прозива да тако не ради на "злочиначким партизанским комеморацијама" и да се "вратила права изворна партизанско-комунистичка власт, за разлику од ХДЗ-овске, друголигашке комунистичке партије". "Сад су своји на своме, још само фали црвена петокрака", пише Миљак. Францетић је био командант злогласне Црне легије која је водила жестоке борбе с партизанима, али је поубијала на хиљаде српских цивила. Крајем децембра 1942. партизани су му погодили авион који се срушио у селу Мочиле код Слуња, гђе су га линчовали сељаци. Партизани су га покушали лијечити од повреда како би га замијенили за 100 својих руководилаца који су били у Јасеновцу, али је умро. Спомен-плоча у Слуњу му је постављена 2000. године, али влада Ивице Рачана није учинила ништа да је уклони, па је то 2004. наредио тадашњи премијер Иво Санадер. Млади чланови ХЧСП-овци демонстрирали су против Бајагиног концерта у Карловцу и Ријеци али су окупили врло мали број људи, па је све прошло без икаквог одјека.