latinica  ћирилица
06/12/2011 |  19:58 | Аутор: РТС

БЕОГРАД- СКУП О ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Колективно осјећање свих народа, када се разговара о ратовима, могло би да се сажме у једну тешку ријеч – неправда, истакла Славица Ђукић-Дејановић отварајући научни скуп о Првом свјетском рату. У Европи није у потпуности постигнуто помирење, рекао Александар Конузин.
Дводневну међународну научну конференцију Први свјетски рат и његов балкански чвор, отворила је, у Дому Народне скупштине, Славица Ђукић-Дејановић, председница Парламента Србије. Истакла је да дубоко вјерује да би колективно осјећање свих народа, када се разговара о ратовима, могло да се сажме у једну тешку ријеч – неправда. Славица Ђукић-Дејановић је истакла да је код малих народа понекад доминантно осјећање да су пречесто жртве, налик некој фигури у стратешкој игри која се жртвује на почетку, јер се "увијек изнова налази на мети топова". Ђукић-Дејановић је изразила наду да ће конференција допринијети општем разумијевању догађаја који су Европу завили у црно, како би се кренуло у исправљање неправди које се додатно утврђују "најубојитијим оружјем савременог свијета – изговореном и написаном рјечју". Учествујући на скупу, руски амбасадор у Београду Александар Конузин рекао је да у Европи, готово 100 година послије избијања Првог свјетског рата, нема довољно безбједности, да су избраздане нове линије подјела и да "Косово пулсира попут отворене ране". Конузин је рекао да у Европи није потпуно постигнуто помирење и да се ствари рјешавају покушајима постизања једностране предности. Србија је у Првом свјетском рату била прва жртва сукоба, и попут Русије, доживјела је голготу у том сукобу, рекао је Конузин. Савезништво између Србије и Русије, учвршћено током Првог свјетског рата, уписано је непролазном ћирилицом у љетопис односа српског и руског народа, истакао је амбасадор. Циљ конференције је мултидисциплинарно сагледавање Балкана уочи Првог свјетског рата, сагледавање улоге великих сила, а посебно Русије као и перцепције тих догађаја послије једног вијека. Организатори конференције су Институт за савремену историју, Факултет безбједности и московски Фонд "Руски свијет", у сарадњи са другим научним и наставним институцијама из Србије, Републике Српске и Русије.