ОБИЉЕЖЕНА 66. ГОДИШЊИЦА ОД ПРОБОЈА ЛОГОРАША ИЗ ЈАСЕНОВЦА

Комеморацији страдалима у Јасеновцу присуствовао је државни врх Хрватске, са предсједником Ивом Јосиповићем на челу, те премијерка Јадранка Косор, шеф Сабора Лука Бебић, бивши затвореник логора Стево Ђурђевић и бројни грађани. "За злочин у Јасеновцу нема оправдања, он се не смије заборавити, умањити нити заташкати", рекао је Иво Јосиповић, и додао, да већина Хрвата никада није прихватила нацистичку идеологију, нити усташки режим и да су заједно са Србима, Ромима, Јеврејима и осталима успјели да се одупру злу. "Управо зато важно је да данас градимо мостове, да разговарамо са другим земљама, да разговарамо са нашим пријатељима, да видимо која је то истина која нас може повезати, која од ове регије може учинити регију мира", поручио је Јосиповић. Премијерка Јадранка Косор рекла је како су се, прије свега, окупили да би се поклонили жртвама, као и да нема оправдања за злочине који су се овдје догодили. Она је нагласила да је Павелићев режим био зло и да су људи убијани само зато што су били други и другачији. СРПСКА СТРАТИШТА НЕ СМИЈУ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНА Делегација Удружења грађана "Јадовно 1941", у којој су били предсједник Скупштине Удружења и бивши логораш Милан Басташић, предсједник Удружења Душан Басташић и члан и један од оснивача Удружења Петар Топаловић, присуствовала је данашњој комеморацији жртвама усташког логора Јасеновац и положила вијенац код Каменог цвијета. Предсједник Удружења Душан Басташић изјавио је да ово удружење на стратиште Јасеновац - Доња Градина гледа као на јединствено, без обзира што се из Републике Српске и Србије, нажалост, не долази организовано у овај дио највећег српског стратишта у Другом свјетском рату, што је, како каже, жалосна чињеница. "Јасеновац и Градина треба да функционишу као јединствено стратиште и тако треба да буде за вјеке вјекова, јер је то трајна категорија, а то што Савом тренутно пролази државна граница је промјенљива категорија исто као што се краљевства, државе, уније рађају, трансформишу, нестају и стварају, тако се и границе помјерају лијево или десно. То не може бити разлог да се одричемо овог дијела јасеновачко-доњоградинског стратишта што својим недоласком и показујемо", истакао је Басташић. На дан пробоја, 22. априла 1945. године, у логору у Јасеновцу било је 1.073 логораша. Њих 600 је кренуло у пробој, а до слободе их је дошао само 91. Преостали логораши, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју, убијени су или спаљени заједно са логорским објектима. Истог дана, почео је и пробој заточеника Кожаре, дијела логора у самом Јасеновцу. Од 167 заточеника њих 11 преживјело је пробој. Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома закључила је 2009. године да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома.