latinica  ћирилица
21/02/2020 |  19:51 ⇒ 20:02 | Аутор: РТРС

Приједлог закона о избору судија биће упућен у парламентарну процедуру

Приједлог закона који ће бити упућен у парламентарну процедуру дефинисаће начин избора троје домаћих судија и престанак мандата њихових претходника - троје страних судија у Уставном суду БиХ. Предложеним законским рјешењем биће испоштована и једна од 14 препорука из посљедњег Мишљења Европске комисије о чланству у Унији. Сачињена је радна верзија акта, који ће бити предмет усаглашавања парламентарних партија наредних дана.

"Приједлог закона о избору судија Уставног суда БиХ претходно бираних од стране предсједника Европског суда за људска права” назив је радне верзије акта који је сачинио правни тим СНСД-а, на основу ранијих договора са представницима ХДЗ-а.

Прије него започне свој парламентарни пут, акт ће бити понуђен и свим осталим парламентарним партијама на усаглашавање и евентуалну дораду. У иницијалној верзији подразумијева да троје домаћих судија као супституинте странцима, именује Предсједништво, а потврђује Дом народа бх. Парламента. И то једног из Републике Српске и два из Федерације БиХ – из различитих конститутивних народа.

Уз држављанство БиХ и право гласа, субституенти треба да буду “истакнути правници високог моралног угледа”. Страним судијама мандат би престао даном избора домаћих, а закон би требало да ступи на снагу осам дана послије објављивања у службеном гласнику.

- Очекујемо јединствену подршку представника из Српске и ХДЗ-а и очекујемо заиста разумијевање и отварање и странака из Федерације јер се ради о законском рјешењу које је усмјерено ка искреном јачању институције БиХ - рекла је Сњежана Новаковић  Бурсаћ, предсједавајућа Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. 

Да насљедници страним судијама евентуално буду бирани у ентитетским парламентима, каква је актуелна уставна обавеза за шест домаћих судија – двоје из Српске и четворо из Федерације – још једна је могућност. Али она, према појединим тумачењима уставотворних аката, повлачи и обавезне измјене Устава БиХ, што компликује процедуру. Иницијални приједлог, међутим, уставно упориште налази у члану шест које гласи:

- За именовања која се буду вршила након истека периода од пет година од првих именовања, Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права.

Као један од разлога за овакво законско рјешење у образложењу се наводи и властити суверентитет БиХ. А управо суверенитет је омиљена колоквијална “заклетва” сарајевских “стратега” – све док на дневни ред не дође “ограниченост” страним судијским тројством. Странци у Уставном суду, “засметали” су и Европској комисији када је у мају прошле године, реагујући по захтјеву БиХ за чланство у Унији – посљедњи пут “скенирала” стање у БиХ.

Тада су рекли да је потребно ријешити питање међународних судија у Уставном суду. "Уставни суд треба бити у стању да преузме проактивну и независну улогу у рјешавању сукоба надлежнсоти. Легитимност Уставног суда мора бити призната од стране свих васти, како би се осигурало трајно поштивање његових одлука.”

Пољуљан много пута, легитимитет Уставног суда срушен је као кула од карата оног тренутка када су судије покушале српски грунт да прекњиже. И отимањем, БиХ обезбиједе прве хектаре територије. Претходно збрајане су и јалове, никад испоштоване одлуке судија. Још од оне о конститутивности народа која ни у све кантоналне уставе није уграђена а камоли да је на терену заживјела.

Српски пензионери још не примају пензије тамо гдје су их зарадили. Власници војних станова, њима не располажу. Срби годинама трагају за својим несталим члановима породица, а сарајевски “уставотворци” никако да скину ембарго са тог дијела ратне драме. Све су ту неиспоштоване, а бајате одлуке Уставног суда, који је, како лидер СДА Бакир Изетбеговић и нехотице “откри” постао “механизам којим се овдје још може нешто направити”. А шта је наумио, очекивано, не наводи у јавним закључцима страначког Предсједништва.

- О измјени структуре уставног суда БиХ може се разговарати унутар евентуалне реформе комплетног бх правосуђа, а стране судије могу бити замијењене домаћим само у склопу шире уставне реформе, којом би се гарантовало функционисање БиХ без бојкота и блокада - рекао је Изетбеговић.

Изетбеговићева шира уставна реформа, одавно већ подразумијева укидање ентитетског гласања, све чешће, некажњено спомиње се и укидање унтитета као дејтонске категорије. Је ли посљедња насилна судијска “аграрна реформа” у Српској средство за тај циљ сарајевских патриота, који на штету друга два народа” својатају” БиХ!?