СИМОВИЋ: ДИВЈАК БИО ОСУЂЕН ЗБОГ ШВЕРЦА НАОРУЖАЊА

"Дивјак је 1991. године за оружје Територијалне одбране БиХ, које је било на чувању у касарнама ЈНА, неовлаштено дао налог да се испоручи ТО Кисељак и због тога га је Војни суд у Сарајеву осудио на осам или девет мјесеци затвора", рекао је Симовић. Он је напоменуо да је за ту услугу Дивјак од Хрвата добио 20.000 марака и да је због избјегавња затвора напустио тадашњу ЈНА и прикључио се ТО БиХ која је у том тренутку била у функцији политике Алије Изетбеговића. Симовић је подсјетио да је Дивјак прије посљедњег рата био један од помоћника у Штабу ТО БиХ, код генерала Драге Вукосављевића. Он је истакао да се Дивјак у штабу Армије БиХ појављује више као "украс мултиетничности". "Најбоље би било да се погледа његово писмо упућено предсједнику тадашње Републике БиХ Алији Изетбеговићу у коме се, између осталог, жали да му бошњачки врх никада није вјеровао, без обзира на заслуге и ратну улогу на муслиманској страни. То је врло компромитујуће писмо за Дивјака и читаву његову издају чини бесмисленом", појаснио је Симовић. Говорећи о дешавањима у Добровољачкој улици у Сарајеву, Симовић је рекао да су најодговорнија лица за стравична дешавања и убиства младих војника ЈНА тадашњи високи функционери Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић. "За ратне злочине почињене у тој улици одговорни су и припадници Штаба ТО БиХ, те нека лица из сарајевске општине Стари Град која су била непосредни извршиоци", додао је Симовић. Према његовим ријечима, за српско првосуђе не би било добро да Дивјак буде ослобођен и да се случај заврши као Ганићев. Симовић је додао да се читава архива о Дивјаку налази у београдским цивилним судовима гдје је пребачена из Војног суда у Сарајеву. Јован Дивјак био је генерал ЈНА, а потом и генерал Армије БиХ. Србија је против њега подигла оптужницу, слично као у случају Ејупа Ганића. Ријеч је о потјерницама за 19 особа из БиХ под оптужбом да су у мају 1992. године починили ратни злочин над припадницима ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици. Припадници Армије БиХ 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици убили су 42, ранили 73 и заробили 215 припадника ЈНА. Министарство унутрашњих послова РС доставило је Тужилаштву БиХ извјештај у коме се за злочин у Добровољачкој терети 15 лица.