Поповић: Међународна заједница да се врати Дејтону
- Дејтонски мировни споразум је међународни уговор који је произвео одређене обавезе за уговорне стране и акт је највишег ранга. Бонска овлаштења и декларације као нижеразредни правни акти немају ту правну снагу и не могу бити у рангу са Дејтонским споразумом - рекао је Поповић Срни.
Поповић појашњава да стране имају право да искажу неслагање са примјеном Дејтонског мировног споразума и истиче да се непоштовање огледа и у томе што се Бонском декларацијом, која је акт нижег ранга, изашло из самог међународног уговора, а сада се покушава домаћој и међународној јавности представити да је у рангу са Дејтоном.
- Народна скупштина Републике Српске има право да о томе расправља и заузме ставове - истакао је Поповић.
Он је рекао да ентитети у складу са Уставом БиХ, проистекао из Дејтонског мировног споразума, имају одређени ниво суверенитета који је везан за све оно што представља надлежности утврђене у члану три Устава БиХ.
- Све оно што је предвиђено да спада у надлежност ентитета представља суверенитет Републике Српске и Федерације БиХ - истакао је Поповић.
Када је ријеч о одлукама Уставног суда БиХ, Поповић каже да је општепознато како је тај суд формиран, те подсјетио да је мјесто странцима у тој правосудној институцији требало да престане прије више од 20 година.
Према његовим ријечима, анализирати сада неке од одлука које је донио Уставни суд БиХ и позивати се на Дејтонски мировни споразум је благо речено смијешно и не заслужује никакву пажњу.
- Међународна заједница или се мора вратити Дејтону као међународном уговору или тај уговор више не важи не само за међународну заједницу, него ни за Републику Српску - поручио је Поповић, који је и редовни професор на бањалучком Правном факултету.
Амбасадори земаља чланица ПИК-а сматрају да се закључци Народне скупштине Републике Српске заснивају на, како кажу, погрешном тумачењу Дејтонског мировног споразума, због чега их одбацују.
У изјави амбасадора, са којом Русија није сагласна, тврди се да БиХ ужива суверенитет, а Устав БиХ не оставља простор за "суверенитет" ентитета, који правно постоје само на основу Устава БиХ, те да је то у више наврата потврдио Уставни суд БиХ.