МАНОЛИЋ, БОЉКОВАЦ И БУЛАТ ОСУМЊИЧЕНИ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ

Загребачки "Вечерњи лист" пише да је МУП ове године интензивирао истраживање и процесуирање "комунистичких злочина" и да ће полиција, након вишегодишње истраге, против тројице осумњичених поднијети кривичне пријаве за ратни злочин. Они се терете да су наређивали убиства, али и да су лично учествовали у ликвидацијама, мучењима и злостављању заробљеника цивила. У полицији нису могли да потврде подношење пријава, јер је, како кажу истрага обимна и траје од 2007. године "Од тада па до данас полиција је обавила бројне информативне разговоре, прикупила релевантну документацију из тог раздобља и за сада крим-истраживања још трају", рекао је портпарол МУП-а Крунослав Боровец. У Хрватском хелсиншком одбору имају исте информације и тврде да је спорна само техничка природа њиховог процесуирања. "Ако се крене с кривичном пријавом МУП-а, онда вас позову па вас саслушавају и то траје данима, а ако Државно тужилаштво крене на начин као што иначе креће против хрватских бранилаца, та ће господа завршити у притвору", тврди предсједник ХХО-а Иван Звонимир Чичак. Манолић, који је године био начелник окружне Озне Бјеловар, терети се за злочине над 120 заробљеника које су партизани починили у шуми Луг код Бјеловара јуна 1945. године. Сва тројица, како преносе хрватски медији, терете се да су мучили заробљенике тако што су им резали уши, носеве и прсте након чега су их убили. Постоје докази да је Манолић лично стрељао цивиле. Манолић, хрватски политичар, бивши комуниста и други предсједник Владе Републике Хрватске, тврди да не зна ништа о злочинима који му се стављају на терет и да није наређивао убиства и мучења. Након Хрватског прољећа, Манолић је постао дисидент и упознаје Фрању Туђмана. Један је од оснивача ХДЗ-а на загребачком Јаруну 1989., а 1990. постаје потпредсједник Предсједништва Републике Хрватске. Почетком 1990-их други је човјек у новонасталој Републици Хрватској, одмах до Фрање Туђмана, којем је био блиски сарадник. Од 24. августа 1990. до 17. јула 1991. обављао је дужност предсједника Владе Хрватске, насљедивши Стипу Месића који је био изабран за хрватског члана у Предсједништву СФРЈ. Од 1993. до 1994. обављао је дужност предсједника Жупанијског дома Сабора Хрватске, а 1994. године због неслагања око политике према БиХ, изази из ХДЗ-а. Године 1995. заједно са Месићем оснива странку Хрватских независних демократа, чији предсједник постаје следеће године. Данас је у пензији и не бави се више активно политиком.