КОНУЗИН: ЕКСТРЕМИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ "ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ" ОПАСНОСТ ЗА БАЛКАН

"Екстремистички пројекат `етничке Албаније`, ко год да га развија, веома је опасан, посебно у тако осетљивом региону као што је Балкан, који је недавно преживео период тешких оружаних конфликата на националној основи. Због тога, што се пре пружи отпор великоалбанским и сличним опасним идејама, то боље", рекао је Конузин за новосадски "Дневника". Конузин је рекао да је Русија за то да дијалог Београда и Приштине започне што прије, јер полази од тога да је циљ преговора у налажењу узајамно одговарајућих договора у вези са свим питањима које имају заинтересоване стране. Он је оцијенио да српска страна показује спремност да започне контакте, док се за Приштину то не може рећи, изразивши сумњу у њену способност да испуни оно што је наведено у заједничкој резолуцији коју су ЕУ и Србија 9. септембра прошле године представиле Генералној скупштини УН. "Ипак, рачунам да ће ЕУ предузети додатне напоре како би реализовала своју иницијативу", нагласио је Конузин, додавши да се Москва у овој етапи не намјерава укључити у дијалог. Говорећи о недавном терористичком нападу на московски аеродром Домодедово, у којем је погинуло 35 лица, а 168 повријеђено, Конузин је рекао да свеопштој пријетњи међународног тероризма може стати на пут само свеопшта жеља да му се пружи отпор. "У тој области међу државама јача сарадња. У оквиру глобалне антитерористичке стратегије УН предузимају се мере за профилаксу тероризма. Развија се оперативна сарадња специјалних служби у различитим форматима. Русија и Србија имају активне контакте у овој сфери. Не смеју се затварати очи ни пред чињеницом да се тероризам не може победити само техничким средствима борбе", нагласио је Конузин. Ова пријетња међународном миру и безбједности, истакао је руски амбасадор, има политичке, социјалне, идеолошке коријене. На питање како би Москва гледала на јачање учешћа Србије у програму Партнерство за мир и на евентуално чланство у НАТО, Конузин је рекао да је ствар Београда а не Москев с ким и како сарађивати и имати пријатељске односе. "Србија, очигледно, види за себе одређене предности од учешћа у програму Партнерство за мир. Иначе, однос према политици ширења НАТО више пута сам износио. Ми не видимо разлога за то. Политика ширења НАТО, који представља не само политички него и војни савез, ствара нове линије подела, а за нас то је питање безбедности. Управо због тога председник /Русије Дмитриј/ Медведев и предлаже изградњу новог система који би омогућавао подједнаку безбедност за све - и за земље унутар блока и за оне ван њега /као што је Србија/ и које су се изјасниле за војну неутралност", истакао је Конузин.