"МАСЛЕНИЦА"-У АГРЕСИЈИ ПОГУНУЛО 348 ВОЈНИКА И ЦИВИЛА

Поводом 18 година од агресије Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да се у тој акцији осам лица и даље воде као нестала, а у збјеговима је умрло још 165 углавном старијих људи. Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције, мучки из засједе измасакрирали 22 припадника Српске војске Крајине са подручја Грачаца. Операцију "Масленица" планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага Хрватске, који су већ тада били или су накнадно унапређени у чинове генерала. У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора "Велебит" био је Агим Чеку, донедавно предсједник владе Косова, од чијих граната су, усљед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише страдали цивили. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада , ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији. Осамнаест година након ове агресије и петнаест и по година по престанку рата, равнокотарска села и даље су "сива зона“ повратка прогнаних Срба. Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом "Масленица", на јужне дијелове Републике Српске Крајине . Агресија је извршена у току реализације "Венсовог плана", којим је, годину дана раније, РСК стављена под заштиту мировних снага УН . Била је ово трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у чије чланство је двије године раније примљена и Хрватска. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге успјеле су да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перуча. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. Срби из ових села су убијени, прогнани или одведени у затворе и логоре. Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Св. Георгија, (1675), у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница и цркве св. Георгија (1567) у Смоковићу и св. Илије (1872) у Кашићу, наводи се у саопштењу "Веритаса".