Илиџа: Обиљежена 121 година од освештања Храма Светог Саве
Светој литургији, коју су служили свештеници Српске православне цркве, присуствовали су православни вјерници који су, углавном, дошли из Источног Сарајева, али и других крајева Републике Српске и БиХ.
Јереј Дарко Даниловић, старјешина храма, рекао је Срни да је овај храм свједок постојања православних хришћана на том простору и да се данашњим чином одржавају традиција и обичаји које православни вјерници не заборављају.
"Данас смо се овде окупили из љубави према овом светом храму и љубави једних према другима. Жалости нас што је данас мало вјерника али, ипак смо се окупили и окупљаћемо се и убудуће", рекао је Даниловић.
У илиџанским насељима Врело Босне, Осјек, Доглоди, па и у самој Илиџи, Даниловић каже да је некада било на стотине православних породица, док их је данас тек неколико десетина.
"То су углавном старије породице које повремено посјећују дјеца која су силом прилика отишла са својих огњишта. У овој години нисмо имали ниједно вјенчање, а била су два кршења. Углавном обављамо сахране и парастосе", рекао је јереј Даниловић.
Он је захвалио граду Источно Сарајево, те општинама Источно Ново Сарајево, Истична Илиџа и Илиџа за помоћ коју су дали да би обиљежили овај дан.
Један од носилаца барјака током литије око храма Дарко Берјан, који је након рата из Доглода дошао у Источно Сарајево, рекао је Срни да је и ранијим активностима настојао да покаже своју љубав и приврженост овом храму.
"Био сам и кум храма и заиста ми је част и задовољство да носим барјак на обиљежавању годишњице његовог освештања. Овдје радо долазим сваке године и својим донацијама покушавам, колико могу, да помогнем свештенству у очувању храма", рекао је Берјан.
Предсједник Завичајног удружења "Илиџанци" Милан Пејић рекао је да данашњи дан доживљава са емоцијама, искреним поштовањем и сјећањем на прошла времена када је овде било много више православних вјерника.
"Захвалан сам што и данас, у неким другачијим временима, наши људи одржавају традицију и долазе у овај, један од најважнијих храмова на подручју Дабробосанске митрополије", рекао је Пејић.
Он је подсјетио да је ово удружење формирано 2013. године с циљем да његује традицију и да је томе, током свог постојања, значајно подредило своје активности.
"Прије свега, обновили смо споменике невино страдалим Србима у протеклом рату и у порти саградили настрешницу која омогућава одржавање великих скупова током вјерских празника, као и за друге потребе", рекао је Пејић, обећавши значајну материјалну помоћ Удружења за обнову иконостаса, што је наредна планирана активност Храма.
Темељ цркве Светог Саве у Блажују освештан је на Петровдан 1896. године. Црква је завршена за нешто више од годину дана, а 21. септембра 1897. године освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај.
За ову цркву митрополит дабробосански Ђорђе оставио је 4.000 форинти и изразио је жељу да у њој буде сахрањен. Он је умро 8. фебруара 1896. године, прије него што је почела градња цркве, па је привремено сахрањен на кошевском гробљу. Његови земни остаци пренесени су у блажујску цркву 1898. године, годину дана након што је освештана.
У рату 1992. године црква и парохијски дом претрјпели су оштећења. Након рата приступило се обнови цркве и дома заслугом пароха Зорана Јеринића. Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај Мрђа освештао је обновљени храм 10. октобра 1999. године.